Само још овај пут
У својеврсној смо свлачионици пред друго полувријеме. Колико је нама смртнима и свакодневно обичнима у моћи да на нешто утичемо спремамо и реченице које ћемо понављати наредних дана. Тема је у п... материну досадна и већ толико раубована да смо за клиничко психијатријско посматрање ми који се још увијек тиме бавимо. Не би да није под морање и на силу. Избор коме дати прилику? Исфорсиран и безобзиран, онако посматран сам за себе. Можда и наговјештај већих промјена и превирања. Сви смо, што одлуком и опредељењем а што стицајем околности у својим угловима. И са својом визијом како? По ономе како живим и како живот живи или троши она врста људи са којима се свакодневно срећем, заслуге за било шта што нас окружује нико не може представити успјехом. Пораз за поразом, економски и друштвени слом. Нестанак свакога иоле прихватљивог система вриједности, бахатост и безнађе код људи. Одбрана непостојећих вриједности у изборним слоганима, државе посебно. Одбрана оне државе која гледа са поносом з