Миладин Зечевић

  Спарно је и љигаво вријеме, досада ме поткопава па гледам свашта . Аналитичар нечега бави се љевицом и десницом, њиховом супротстављеним односом и тумачи значење  и значај једне или друге за државу или људе. Као да не схватам, или можда јуноша пренебрегава постојеће стање па на далеким примјерима теоретски класификује оно што ми видимо данас. Са понечим бих се и сложио, али има и онога што тешко прихватам. Упоређивање неупоредивих  ствари и токова иде му питко, у једноме гласу и без трептања Карађорђа ставља раме уз раме са Лењином  и Ататурком. Потражих неке аналогије, наравно без успјеха и сличности. Једина је наравно величина ових поменутих и још неких које нијесам поменуо. Значај наравно великих људи који су обезбиједили мјесто у историји. Простор, вријеме и скоро све везано за те људе различито. Другачији почеци и потребе, разлози због којих су урадили или нијесу оно што су урадили или не. Тражење чудних аналогија, сличности у равни тренутног осјећаја, без освртања на све оно шт

 Мостови обично повезују двије обале и људе, разне људе и разне обичаје. Сусретну се често на обалама и мосту и вјере различите и војске. сви полажу право на њега и свима је подједнако драг и неопходан. Код нас се мосту увијек давала митска величина и значај, колико су слова само надахнути умови потрошили описујући онај чувени на Дрини, или Жепи, па чувени на ријеци Квај. Ругали су се ти исти мостови и онима који су их обожавали и градили, тихо и без галаме. Негдје далеко од нас можда постоје и неки други али ови наши примили су нешто и од својих обала и ријека. Свједоци су и наших неуспјеха, отрова и покварености. Познају нас вјероватно боље од наших родитеља и пријатеља. По нашем односу према њима може се и човјек анализирати и добити прилично добра слика. Ова кратка измишљена успомена заиста се овако или слично десила, а мост је само камени споменик о једноме времену и једном лудилу. Лудило као и свака болест, заслужије разумијевање и његу, ово лудило нема ту привилегију. Није од бо