Пут
Пут, ријеч кратка а значи пуно. Ево и ја да се позабавим једним а могао бих и многим другим. Село моје бар га тако доживљавам, а понекада као неко' нечије и друго а не моје. Али то је мој проблем и са тиме морам живјети. Оно што желим да у разговору кажем тиче се више људи, људи' опет ако се тако могу назвати. И то је мој проблем само патологија о којој вам причам није само мој проблем већ и ваш. Ко год прочитао ово моје наклапање наћи ће нешто и своје, оно не баш блиско али ипак његово. Када човјек сагради кућу уз пут? Што је био његов наум? Крчма, кућа јавна или приватна? Не знам, баш ме и брига. Ваља му да пролазницима назива добар дан или помаже бог, или ако је штедљив на ријечима климне главом. Минимум је, бар ја тако мислим кућнога васпитања? Ако је опет рођен ту крај пута, носи баш такво васпитање. Неком аналогијом каква и ђе кућа такво и васпитање. Богами слабо, моје је искуство. Има и другачијих примјера само изгледа рјеђе, и то васпитање је по мен