Прва
Физиономија заблуде, нијесам баш сигуран да то може да се каже на такав начин. Покушаћу, не ради било чега осим да некој својој неодређеној мисли дам некакав облик, почетак или крај. Тако бих учинио себи велику услугу. Није мало догађаја, људи или појава које ме с времена на вријеме уведу у лавиринт битних или не битних ствари. Излаз нађем, касније се покаже или у погрешноме ставу или ријечи коју изговорим. Некада у таквоме стању донесем свој закључак, онолико помјерен да ме буде стид. Највише због лаковјерности и незрелости. Дивим се ономе ко без устезања стоји од почетка до краја при својем суду. Дар је то, и велики морам да признам. А данас је тај таленат обдарио многе од нас, лако им је. Увијек у праву и увијек са оне боље стране. Ја сам од оних колебљивих, других. Полуотворених уста и исколачених очију, будаласто зурим око себе. Никада ми није јасно, ма колико се трудио да продрем до сржи. Нијесам ја од те среће, шта да радим. Вјежбаћу ја ту моју немоћ, само докле п