Друга
Ево ме мој добри пријатељу, закаснио сам мало али увијек са мислима уз тебе. Нијесам никуда ишао не, ту сам а као да сам далеко. Од тебе? Не, не само од тебе, и од себе се дистанцирам ових дана. Разлога немам ако то питаш. Онако дошло ми, па ће дај боже и проћи. Ако ћемо поштено и не мора, одавно себе гледам као некога другога. Са висине? Не гледам ваљда око себе са висине пријатељу, не не са висине него некако са стране и из прикрајка. Збуњује ме тај Ја, другачији је и мени непознат. Чудан је то лик, без и какве сличности са мном који ти ово пише. Ко је? И ко га таквога створи Ја не знам. А живим са њиме ево доста времена. Данас уграби прије мене и одговори човјеку на улици. Осорно и хладно, препаде и мене а човјек само што не одскочи од самога гласа. Одакле му та срџба и љутња? Питаш ме а ја то и не знам. Питај њега, него неће ти он такав ни одговорити. Добро ће бити ако те не опсује или удари, пусти га нека иде куда хоће, само да је мир у глави. Мир кажем а мир је тај јада