Миладин Зечевић

Добро вече историјо, или боље заблудо. Шта то ново има под сводом? Да се вриједи погледати и упамтити. Све нешто гледам а не видим. Вјероватно не умијем протумачити и толковати. Шта да радим таквога ме бог направи и живот иштети. Али није ми ново и непознато па ћу прегурати и то чудо. Видим неки бивши, мислим оно баш бивши. Како бивши? Е па тако бивши, како да ти објасним? Они који су били бивши и када су били садашњи. Можда је боље рећи прошли? Јесу и прошли, само више су бивши и некако стари, а нијесу стари да су стари, а опет јесу да не могу бити више стари него што су. Као она луда змија са јабуком те превари онога несрећника и послије њега све нас 'иљаду година и више ихај ха. Е тако стари а у презенту бивши да бившији не могу бити. Ето тако, па ко разумије разумије а ко не? Е ти прошли и стари кажу би да оснивају партију? Нову? А како када су бивши? А партија нова? Они бивши а партија нова, а они стари. У главу ми не иде, и вели 'оће по новоме? Вели мајка покојна лака јој...

Прича мени посвећена  Одакле сам? Ко сам? Шта ми фали? Гдје идем? Кога тражим? Којему се Богу молим? Са Косова сам, и тамо идем. Јер сам управо отуда и дошао. А сам сам Косово и себи се враћам, Косово ми фали и њему се молим. Косово. Гранични камен и раскрсница, мјера свему. Почетна и завршна тачка за све. Све нам је тамо започело, и тамо било на испиту. Сви наши порази су тамо, и наше побједе. Све туге и среће наше су на Косову. Почетак и крај, крај и нови почетак. Срба може бити неупоредиво више него данас, ако не буде и онај један са Косова као да их нема. Може Србија бити велика као Кина а опет без Косова биће премала. Најмања Србија ће са Косовом бити огромна. Косово је генетски код Српства, и онај тјелесни и онај духовни. Све што је у Срба записано и отпјевано садржи у себи Косово. Свака Српска битка ма гдје се водила је она Косовска битка. У свакоме од нас је Косово. Косово је молитва Богу коју понављамо нечујно само мрдајући уснама. У сватове полазећи, Косову ...