ИМЕ

Прича мени посвећена

 Одакле сам? Ко сам? Шта ми фали? Гдје идем?

Кога тражим? Којему се Богу молим?

Са Косова сам, и тамо идем. Јер сам управо отуда и дошао. А сам сам Косово и себи се враћам, Косово ми фали и њему се молим.

Косово. Гранични камен и раскрсница, мјера свему. Почетна и завршна тачка за све. Све нам је тамо започело, и тамо било на испиту. Сви наши порази су тамо, и наше побједе. Све туге и среће наше су на Косову. Почетак и крај, крај и нови почетак. Срба може бити неупоредиво више него данас, ако не буде и онај један са Косова као да их нема. Може Србија бити велика као Кина а опет без Косова биће премала. Најмања Србија ће са Косовом бити огромна. Косово је генетски код Српства, и онај тјелесни и онај духовни. Све што је у Срба записано и отпјевано садржи у себи Косово. Свака Српска битка ма гдје се водила је она Косовска битка. У свакоме од нас је Косово. Косово је молитва Богу коју понављамо нечујно само мрдајући уснама.

У сватове полазећи, Косову се пјева. Под прозором дјевојачким Косовским се божуром препоручујемо. На гробу се Косовом охрабримо и Косовом обришемо сузе. Ето одатле је моја породица, Косово. Косово, је и моје име и моје презиме. Косово ми је и име оца и име сина. Племе ми је Косово и црква ми је Косово. Слава нам је Косово и причест нам је Косово. Крштени смо на Косову.