Миладин Зечевић

       Тетак Драго, један је од ликова без којега моје одрастање не би могло бити комплетно и несвакидашње, па бих самим тиме и ја био у неколико запостављен. Наиме тетку сам неђе и и некад споменуо онако спорадично, ријетко, можда и непримјерено, а сада сам дужан да се некако искупим. Наиме, та моја тетка како смо је звали а била нам је поприлично далеко, почела је да дочекује снахе и њихове хирове још као дјевојка, и док су јој родитељи били у снази, па је касније преузела ту родитељску улогу у бројној породици. Вјероватно да нико осим ње није видио потребу да и послије родитеља наслиједи, улогу тутора и комаданта, нарочито не снаје, којих је из годину у годину било све више, а бога ми ни браћа жељна самосталнога живота и одлучивања. Видећи да ће у таквоме развоју догађаја тешко изборити статус какав прижељкује, у годинама које су малко исклизнуле пажњи. Тетка Видосава одлучи да се уда, сирота се није имала коме ни пожалити а ни похвалити, а богами ни саопштити своју одлуку. То је пр

...други су кидисали на њих двојицу, схватили су да им је једина шанса да преживе бар неко вријеме, ако се боре заједно. Милионити дио секунде је трајао разговор очима као бљесак и тандем је направио брисани простор око себе. Група стријелаца је већ одапињала стријеле а тијела се у грчу припремала да приме уједе стотина стријела а нека чудна сила их је вратила у њихове собе. Следеће слике које су их прогањале и нова сјећања су подједнако дјеловала на њих двојицу. Вјекови су изгледа прошли од првобитних догађаја, сада су знали како изгледа ватрено оружје и да противник може бити убијен а да га честито и не виде. Суровост и погибија голобрадих младића и нејачи и даље је ту, крв јауци и гађење на такве сцене није се ваљда изгубило у томе прогресу. Само са по пар метака и пушкама у непознатој шареној униформи били су испред завађених страна. Милошев покушај да се исправи спријечила је детонација која их је скоро затрпала. Џеронимо се боље сналазио и Милош је гледао њега и уч

             Отишао је са дасака које значе живот и моћ. Али будимо поштени, није тамо ни дошао ниоткуда. И наравно да није био сам, претходили су му они са кожним капутима. Да баш они из четрдесет осме и четрдесет друге. Један од праотаца да се тако изразим хвалио се својим потписом на смртној пресуди рођеном брату. О разлозима и феноменима простора и епохе не бих калкулисао. Фактографија је потпуна и потврђена и нема се ту што ни додати ни одузети. Наследник некада чувене партије и још чувенијих предводника са двосложним надицима. Мошо, Јоко, Пеко и наравно најпосебнији Тито. Дружина оштра ока и језика са мањком манира и обзира. Касније се на томе радило, али као што видимо без успјеха. Говорило се да је то некаква револуционарна генетика и да тако мора. Није ту било ни слова ни о револуцији а ни о генетици, пиони велике игре са огромном моћи у рукама и одсуством самоконтроле. Стварали су друштво по својој мјери и укусу, не само овдје него широм свијета. Крајем рата који су они наз