Једнорог

 

Ево нас ту опет, набријани једни против других, милина чути и погледати. Нови вијек а правила стара вучја? Или псећа? За већину псећа, за оне који газе она друга. Шта да се ради иде како мора и како се може. Опет ћутати је најтеже бар нама навиклим да лајемо и завијамо. Нема од тога неке вајде и аира, а има нека опет чудна сласт у пркосу и супротстављању. Причао бих вам јутрос о једној појави. Оно може се то и другачије назвати и око наслова се ломим. Нека за сада буде појава илити нешто слично. Не знам јесам ли ја излудио па да се то мени привиђа или има још неки несрећник којему то смета, свеједно је. На крају крајева ко чита и за њега ово више није фикција већ дио стварности. Сличних ситуација има, изгледа нијесу мој изум. А и да јесу нијесам сигуран шта бих са тим изумом радио. Изгледа еонима да је та класа присутна и вјешта у руковању обманама. Измисли се рецимо неки повод, догађај неки. Негдје тамо или овамо, тај дио и није нарочито битан. Одреди се онако по потреби шта он у бити представља, додијеле онако неки учесници и историја са том закрпом може даље. Историја као историја, учитељица изврсности и живота. Догађај као вино са временом зри и тумачи се изнова од генерације до генерације све док не превазиђе и себе и историју. Онда он наставља свој живот без да га истина и историја спутавају. Производ маште добије живот и крила и наставља свој пут. Дешавало се и да исчезне, некада брзо или мало спорије. Некоме се опет неко поткопа и заинати. Већи дио је и даље ту око нас, неке смо несвјесно прихватили и сматрамо их истинитима. Неке смо без обзира на личну част и понос свјесни неистинититости пригрлили. Из некога разлога су нам драги и не чине нам се штетни и покварени. Људи смо, па је то као нормално.

Требао је сада, ових деценија једној не баш великој групи људи тако један догађај. И то је ишло отприлике овако: Једна јуначка војска (код нас других и нема) усто и малобројна (зар може за тако важан догађај и смије бити већа) на мјесту које не постоји (зар такав бој на овој недоличној географији) порази сто пута бројнију војску окупатора!? Код избора актера били су уздржани, и код године поменуте војне такође. Овај дио са актерима као сликовнице попуњавате сами и бојите по потреби. Године исто, онако како вам у тренутку пасује и користи. Личноме осјећају за драматургију оставили су детаље битке, развој догађаја и поетику ратовања. Ово последње у циљу нових апдејта и проширења, можда се тамо негдје појави потреба за неки нови додатак и детаљ. Сада се на тај дан слави државни празник. Ако ћемо поштено, нијесу први. Има на ту тему доста доста материјала и примјера. Није ово оно што ме плаши, друго је у питању. Наша склоност да вјерујемо, е то је оно што плаши и узнемирава. Само питање колико ће људи прихватити без потребе да се боље информише и да утврди да нешто јесте лаж? Превише чини ми се. Колико таквих лажи данас славимо? Јели баш та једна?

Постоје на планети крајеви са доста киша, онда они гдје тресу земљотреси. Ово код нас су простори из бајке и овдје живе митови. Скоро бих се могао заклети на основу доживљеног да је и античка Троја на Дурмитору а да је море некако војвода Момчило зарад боље испаше Јабучилове силом на срамоту бестрагао некуда. Кажу јутрос на Туђемилу потекла ријека из камена, широка као Дунав? А други опет да је код Туђемила тамо доље виђен и једнорог снијежно бијеле боје? Ово за ријеку вјерујем, мало ме чуди овај једнорог, код нас су коњи обично без рогова?