Коректност

 

Да проговоримо по неку о коректности или бар о ономе како је поједини данас тумаче. У коријен ријечи не бих улазио и тумачење препуштам онима који имају више знања и времена од мене. Све се у животу коригује и прилагоди па би ваљало и неки наши ставови!? Или баш и не би? Ако свему око нас прилазимо спремни да се прилагођавамо и правимо компромисе живо ме занима како то може изгледати. Тешко да би ко био поносан на себе тако ''доћеранога'' и ''упегланога''. За себе знам, вјероватно се не бих лако предавао сну и још вјероватније бих избјегавао огледало. Не због љепоте, она је ствар друге нарави већ због онога водњавог погледа. И грча у стомаку. Функционисати данас у већим срединама даје неки маневарски простор не превелики, али мале средине не дају људима тај луксуз. Бира се само једном и крај, џаба вам промјена става и понашања. Етикета је на леђима са све цијеном и температуром прања и пеглања. Како одредити величину и квалитет простора? Скоро никако, осјећај и количина жучи са којом живите вјероватну су једине мјере. Број и интезитет псовки упућених вама или породици па све то подијељено на јединицу времена. Да заиста немогућа математика. Не бити заједљив и циничан? Попустити и преко граница онога што та мала средина сматра мјером вјероватно је та граница између просјека и онога што велике одваја од малих или боље речено ситних душа. Да се одмах разумијемо, не желим да будем мали али не бих ради величине жртвовао себе онаквога какав јесам. И живио сам тако, није то у почетку била одлука и није била баш овако изанализирана, у највећем дијелу ствар тренутка и надахнућа. Псовао сам и лармао, гранао и рукама и ногама. Питате ме јесам ли на то данас поносан а негдје у себи себи се припремам да дочекам нову генерацију у породици? Нећу се посипати пепелом и катраном и нећу на себе лијепити перје. Поносан сам него како, запитајте се ви који то нијесте урадили на тај начин. Налазите ли оправдање за то што сте читав живот издавали себе, зар је то најбоље што можете? О чему ћете причати унуцима, о којим сломљеним прозорима и бјекствима од куће? О украденим пољупцима и комшијским воћем. Бијелим и сивим лажима и преварама? Јесте ли зарад Бога били тако ''добри'' и ''пристојни''. Ја знам да нијесте, знам и да сте се тога нашег драгога сјетили једино када вас нешто дебело заболи и повриједи, иначе му ни име не би знали. Знам и да сте дволични и преварни, лукави и подмитљиви. Да је ваша пристојност друго име за укривање и пролазак испод радара. Не говорим овако да бих вас промијенио, ствар је то личнога избора и што се мене лично тиче само гурајте. Од свих коректности са којима сам имао додира најмање подносим ону политичку. Наравно да и политику и све везано за њу сматрам злом, нужним наравно. Али људе који такву коректност издижу на виши ниво искрено презирем а не жалим. Лажи које сами измаштају и рафинишу их корекцијама доводе ме до напада бијеса. Интелектуалнога ако на њега имам право и ја, мада би и понека чаша могла послужити да са разбацаном срчом однесе тај мој бијес. Разумијем да се у животу мора и слагати, заобићи истина ако ће некоме нанијети бол или штету. Не разумијем обмане и покушаје обмањивања мада би се о тој линији раздвајања дало полемисати. Не пристајем на њих и нећу докле говорим и живим.

Балкан мјесто мало или велико, како год наше мјесто живота, радости и страдања. Оптерећено истинама и оним што то није, више је него нека друга већа и пространија област . Богато историјом и догађајима а сиромашно истовремено. На први поглед зрачи присношћу и емоцијом, већ кад се човјек упути неком стазом схвати да њоме не може баш превише путовати јер је већ иза кривине крај и стазе и путовања. Ту негдје и срдачност прерасте у срџбу а присност у агресију. Ево неколико деценија, колико? Неки би поменули 18, неки 41. скоро да није ни важно. Важна је по мени та потреба за асимилацијом и замјеном теза обучена у ''политичку коректност'' или чисту чистијату обману. Све у жељи да данашња обмана буде темељ неке будуће ''истине'', некако то ни у грађевинарству не иде, има примјера.

Опет се наставља, 1878 Берлински, 1928 Дрезденски, 1943 Јајце, 1966 Бриони... дало би се ту набрајати  даље и 1974 и сијасет других као 1954 и још много много других. Све у жељи да једна обмана заживи и затраје. Поборници прве су биле старе и уморне европске монархије и олињали барони са моноклима, другу су преузели неухрањени словенски студенти и данас би се казало терористи љути на очеве сељаке и неспремни да се врате на село. Они из 1943 су већ напредни казало би се терористи са искуством покоља у Шпанији и Балкану и тако даље. Том њиховом еволуцијом револуције преселили смо до данашње Сирије. Хоћу да кажем да је трновит пут од Ал каиде до легалног предсједника једне међународно признате и државе и њенога вође. Да су дубоке и широке те катарзе и преображаји. Е сада јели у нас био ''губар'' или лептир ''купусар'' није баш доказано ништа осим да је учињена штета и направљена обмана. Мени би као Србину у држави Црној гори било опроштено да се изјасним како год било осим као Србин. Чак би ми ови дивни лептирови што нападају купус дозволили да будем и Рват само да обмана иде даље. Не вриједи ту ни она коректност ни нека друга превара, не иде па то ти је. А ви? Ви се самообмањујте нећу вам бранити, ви ћете се једнога дана стидјети.