Миладин Зечевић

  Да проговоримо по неку о коректности или бар о ономе како је поједини данас тумаче. У коријен ријечи не бих улазио и тумачење препуштам онима који имају више знања и времена од мене. Све се у животу коригује и прилагоди па би ваљало и неки наши ставови!? Или баш и не би? Ако свему око нас прилазимо спремни да се прилагођавамо и правимо компромисе живо ме занима како то може изгледати. Тешко да би ко био поносан на себе тако ''доћеранога'' и ''упегланога''. За себе знам, вјероватно се не бих лако предавао сну и још вјероватније бих избјегавао огледало. Не због љепоте, она је ствар друге нарави већ због онога водњавог погледа. И грча у стомаку. Функционисати данас у већим срединама даје неки маневарски простор не превелики, али мале средине не дају људима тај луксуз. Бира се само једном и крај, џаба вам промјена става и понашања. Етикета је на леђима са све цијеном и температуром прања и пеглања. Како одредити величину и квалитет простора? Скоро никако, ...

  Шта је то што одваја мене од вас? Или вас од мене? Небитно је скроз. Битно је само то да јесмо различити и да нијесмоједно већ друго или баш и треће како вама или баш мени драго. Оно не баш драго у смислу да ми је нешто мило или прија већ потреба да се од вас разликујем и одвајам. Не мора на мојој страни бити никакав ''квалитет'' , можда вала баш и изостанак истога. А можда опет у вас њега било напретек а мени због тога некако право и по мјери. Друго смо и тачка. Једнаки испред створитеља и љуских закона(бар се тако вели) у животу и поступцима дргачији и сасвим различити. Каже се да смо сви потекли од искона од једнога човјека и његове боље половине и да смо кроз толико вријеме напредовали баш толико да смо и законима изједначени. Нешто ми ту не штима у цијелој причи, шта ћу такав сам. Оно да је тако зар би се то морало наглашавати и потенцирати братство кроз заједничко поријекло? Или зар би свако лапрдање о времену садашњем почињало причом о истим аршинима? Вјероватн...