РАЗЛИКЕ

 

Шта је то што одваја мене од вас? Или вас од мене? Небитно је скроз. Битно је само то да јесмо различити и да нијесмоједно већ друго или баш и треће како вама или баш мени драго. Оно не баш драго у смислу да ми је нешто мило или прија већ потреба да се од вас разликујем и одвајам. Не мора на мојој страни бити никакав ''квалитет'' , можда вала баш и изостанак истога. А можда опет у вас њега било напретек а мени због тога некако право и по мјери. Друго смо и тачка. Једнаки испред створитеља и љуских закона(бар се тако вели) у животу и поступцима дргачији и сасвим различити. Каже се да смо сви потекли од искона од једнога човјека и његове боље половине и да смо кроз толико вријеме напредовали баш толико да смо и законима изједначени. Нешто ми ту не штима у цијелој причи, шта ћу такав сам. Оно да је тако зар би се то морало наглашавати и потенцирати братство кроз заједничко поријекло? Или зар би свако лапрдање о времену садашњем почињало причом о истим аршинима? Вјероватно да не би, јер би се то подразумијевало и било очигледно. А у чему се или по чему се то разликујемо? Није ми баш најјасније, а ево се тиме бавим. Додуше када вас гледам и слушам некако је лако, некако се види, наслути и осјети. Докле ћутите сумњам у себе и своје процјене. Ма важно је да ви о мени имате слично мишљење као и ја уосталом о вама, и то је бар мени довољно. Довољно да установим ''неистост'' и сличности у ''разликама'', значи довољно за ону прву тврдњу, нијесмо ми исто! Да набрајам разлоге нећу и не пада ми на памет, не бар оне којима се надате ''реплике'' ради. По неки који мени врши посла баш и хоћу, него о томе, када томе дође вријеме. А над у Бога да хоће, кад' тад'. Вријеме данашње сада и ту или овдје, како ко више воли или ''преферира и ми ту. Ми, хоћу да кажем ви и ја или окренуто. Рођени у истим или сличним кућама, школовани у истим школама, учили иста слова и читали исте лектире, а наши закључци другачији. Родитељи нам били на око слични, и са сличним бригама око нас и заокупљени рачунима, поскупљењима подједнако. А ми различити и тада и данас, сваким Божијим даном више. Свега вам је било мало, и то мало вам је обавезно било и криво. А и ја сам вам нешто био задовијек и мали и крив. Нешто себе не доживљавам великим ни растом ни било чиме другим, док је код кривице нешто другачија работа. Кривицу ни једну не одбацујем, јер познајем ја и себе понајбоље и знам да јесам крив гао гудало. Само једну кривицу одбацујем, ону коју ми ви пришивате и лијепите. Да крив како рекох јесам само нијесам крив вама, крив сам себи самоме. Крив што вас раније и боље нијесам процијенио и чињеницу да смо два различита ''рода'' са два различита дрвета. Како то нијесам уочио раније. Ето зато јесам и крив и узрочник проблема. Крив сам и што сте се понадали да сте ме или промијенили или да сам исти као ви или ваш. А нијесам то био ни тада ни данас. Неће вам бити за утјеху али нијесам ни нечији друго. Свој сам, да баш свој. Не ни ваш нити било чији друго. То је бар за овај час довољно. Нијесу наше разлике сведене на једно поглавље или поступање по одређеној ствари. Дубоке су и темељите, и не припадају само овоме времену и нама у њему. Старе су колико и наш род.

Вриједи почети и са набрајањем, бар оних разлика које се не могу више заобилазити и игнорисати. Док сте се ви бавили мојим поступцима, ја сам живио на другоме колосјеку и другој димензији, ја нијесам имао времена да се бавим вама. Ваљда сам и као дијете схватао да нијесте вриједни размишљања. Док сте ви имали очекивања од мене ја од вас баш и нијесам имао никаква, ни очекивања ни потребу да било шта тражим. Свој живот сам узимао сам са свиме што он носи, а ви сте чекали. Никада ми није било драго ваше друштво. И нијесмо се лијепо дружили. Ви сте и по одласку одатле остали да чекате. Дошло је опет вријеме пребројавања, ваљда вам се чини да број нешто значи, број вас? Свако мало па нешто пребројавате, сабирате и одузимате(у томе сте генерацијама експерти) множите и дијелите. Пута један, пута два, код вас је то нула пута нула. Ето за сада толико а на разлике ћу се враћати опет. Оно ја бих и о сличностима него их не проналазим. Пронашли људи и некакве галаксије тамо гдје око не допире и дванаести Сатурнов сателит, изгледа је то изводљиво, само сличност између мене и вас чини се има мање изгледа да буде пронађена.