Миладин Зечевић

Кува свијет и то кува баш на сваку страну, свима мало и хтјели би мало туђега. Шта да се ради тако смо састављени да покажемо све што имамо и оно добро и оно друго. Некако овај почетак врућина донесе и неку узнемиреност, можда и од саме врелине а можда и нешто више од тога. Присталица сам увијек онога можда. Зашто? Е то не знам а вјероватно није ни нарочито важно. Тако можда? Нешто у нама чује неку удаљену грмљавину коју су прије нас чули и Лазар и Гаврило? Можда је грмјело и пуно прије њих? Будило и држало спремним неке друге стотинама година раније још док је Перун бацао своју бојну сјекиру на римске богове рата и пљачке. Пуно крије, ако је тачно то ''можда''? Оста записано да су у свијест младога мученика Принципа долазиле чудне сјене а да је Лазар за издају и колебање знао и прије ''ђавољег'' ултиматума. Без сумње се Гаврило сјенама радовао, биле су му једино друштво док је ватикански хор изводио неки сабласни ритуал над његовом одсјеченом шаком. ...

Почећу једноставно Здраво! Није да вам имам нешто испричати а да већ то и сами не знате или наслућујете. Свеједно ме сврбе прсти а нешто тишти тамо изнад појаса. Губици су рекао би неко саставни дио живота, поготову ако су губици наши а не његови. И тако тај систем и функционише, оно туђе мање боли и краће траје, није фер и отмено само даје резултате. Нама којима је тај губитак превелики за прихватити напречац ни много уљуднији системи не дају резултате. Бол је стална и узнемирујућа, тјера на питања шта и како даље? А одговора нема, нема ни најава како би неке ствари сада ваљало посложити да имају смисла. Живот, брзина живљења боље рећи је већ неки други мод само се уздржите да и у таквоме моду потражите част или емпатију. Нијесу дио приче о губицима, али јесу саставни дио заборављања, његов главни састојак. Слиједи и подвлачење линија и резимеи, формални и неки други. Култура прављења изговора, подвлачење линија и заузимање става. У најмању руку бљутаво и нељудско, ...