Видовдан
Кува свијет и то кува баш на сваку страну, свима мало и хтјели би мало туђега. Шта да се ради тако смо састављени да покажемо све што имамо и оно добро и оно друго. Некако овај почетак врућина донесе и неку узнемиреност, можда и од саме врелине а можда и нешто више од тога. Присталица сам увијек онога можда. Зашто? Е то не знам а вјероватно није ни нарочито важно. Тако можда? Нешто у нама чује неку удаљену грмљавину коју су прије нас чули и Лазар и Гаврило? Можда је грмјело и пуно прије њих? Будило и држало спремним неке друге стотинама година раније још док је Перун бацао своју бојну сјекиру на римске богове рата и пљачке. Пуно крије, ако је тачно то ''можда''? Оста записано да су у свијест младога мученика Принципа долазиле чудне сјене а да је Лазар за издају и колебање знао и прије ''ђавољег'' ултиматума. Без сумње се Гаврило сјенама радовао, биле су му једино друштво док је ватикански хор изводио неки сабласни ритуал над његовом одсјеченом шаком.
Утјеху су му пружале сјене тих брадатих колоса Световида и Перуна а сан доносио измученом тијелу бијели анђео послат од самога Исуса. Измијешали се код нас Видовдани, они прошли и они који ће тек долазити, најављују долазак новога времена и нових искушења. Светац Вукашин и он је знао, и он је видио сјене. И у њега је анђео уносио мир док је разум напуштао тијела око њега. Смирено је и Лазар положио главу пред призором своје побједе, а лудило пораженог кидало братов и очев врат жедно крви. Знали су јер су вјеровали и видјели много прије и много даље, нијесу били једини. Упитао је један скоро дјечак ђавољега слугу јесу ли и они следбеници сатане смртни и да ли умиру? Па пошто је то већ тако да се он од својих сјена, Бога и Видовдана неће раздвајати због тако безначајне разлике у времену. Србима је ово 7534 година коју броје, па је то ипак више Видовдана и више оних који знају и виде. Кажу нам никада више Видовдана а никада мање Срба, можда гријеше? Не би били први који су се преварили, шта ћемо онда? Кажу нам опет да смо народ који има и ''паганских'' обичаја? Они који су увијек жедни туђе крви? Свједочили смо догађајима блиске прошлости, ритуална клања и убијања у име нечега што они називају правом вјером? Нека нама и митова и сјена, нека нама и Перуна и Христа, нека нама и Славе и Свете Православне Литургије и нека нама наших Видовдана.
Коментари
Постави коментар