Постови

Једнорог

-
  Ево нас ту опет, набријани једни против других, милина чути и погледати. Нови вијек а правила стара вучја? Или псећа? За већину псећа, за оне који газе она друга. Шта да се ради иде како мора и како се може. Опет ћутати је најтеже бар нама навиклим да лајемо и завијамо. Нема од тога неке вајде и аира, а има нека опет чудна сласт у пркосу и супротстављању. Причао бих вам јутрос о једној појави. Оно може се то и другачије назвати и око наслова се ломим. Нека за сада буде појава илити нешто слично. Не знам јесам ли ја излудио па да се то мени привиђа или има још неки несрећник којему то смета, свеједно је. На крају крајева ко чита и за њега ово више није фикција већ дио стварности. Сличних ситуација има, изгледа нијесу мој изум. А и да јесу нијесам сигуран шта бих са тим изумом радио. Изгледа еонима да је та класа присутна и вјешта у руковању обманама. Измисли се рецимо неки повод, догађај неки. Негдје тамо или овамо, тај дио и није нарочито битан. Одреди се онако по потреби шта он ...
Постави коментар
Прикажи све

Ко смо то ми?

-
  Живјели су недалеко од мене, класика, на око успјешни и драги људима око себе. Нико није могао завирити иза осмјеха и држања за руке. Позориште у стварноме животу. Додуше представе бивају одређене дужином или бројем извођења, па се у животу може одиграти више улога. У животу само једна, у случају неуспјеха потпуни крах и промашен живот. Изостану звиждуци и смијех, пораз је свеједно болан и одвратан. Наступи тишина и тихи сажаљиви подсмјех. Престари да траже смисао и да објашњавају својој породици разлоге за раскид остали су заједно. Свако на својој страни кревета и у својој соби. Лишени стварне бриге као роботи изговарали су деценијама оно што се од њих очекивало да кажу. Ти драги људи су ту поред нас живјели по аутоматизму и навици. Боловали, ишли на посао и на љетовања. Подизали дјецу и старали као и ми остали. Нервирали се око поскупљења и гужви, у ствари претварали се да их то нервира баш као и нас остале. За невјешто око и њихово присуство на некоме тужном скупу било би дирљ...
Постави коментар
Прикажи све

Србија

-
Слика
                      Ах побуне, штрајкови и блокаде, младости моја добро се у дом вратила. Било је досадно без вас, полудјесмо од монотоније. Дуго се видим путовало и доста научило. Није без емоција и то се види, пршти од енергије и идеја. Ја ту енергију на моју жалост више не апсорбујем а идеје више гледам некако старачки и подозриво. Разлика прво у годинама па онда и још којешта. Како било да било добро ви сви скупа нама дошли. Учмало се некако и задријемало, само неке досадне старе приче и теме. Те о овоме те о ономе, све некако бајато и прашњаво. Баш на вријеме стигосте да то мало као сјеверац почистите и дате неку нову жестину. Свака вам част, честити представници тога новога буђења. Вала мало је и то, браво вам и хвала. Ето тако и никако другачије. Веле тамо неки како им се не свиђа и не уклапа у њихове процјене и оцјене. Ма брига вас, нијесу важни ни они ни њихове приче. Ви сте први и најпосебнији, макар данас и макар овдје....
Постави коментар
Прикажи све

Свети Сава

-
Слика
      Скоро ће осамсто година или је већ унеколико и прошло од најважнијег догађаја у историји једног народа. Почетак приче се бар по ономе што сам ја упамтио везује за древни намастир Пантелејемон. Намастир, одомаћен назив за установу нама посебно као народу и појединцу важну. Назван Руским иако су ту у њему боравили Српски монаси стољеће и више, посебно дариван за свој рад од Српских владара, царева, деспота и људи духа и мудрости. Издвојен од неких других дисциплином и канонима тешким чак и за неуморне борце за нашу душу, наше свете монахе. Светионик Свесловенског православља, данас би казали први међу једнакима. Добио је тада, не зна се тачно доба дана или мјесеца, посебног ходочасника. Посебног и јединственог по свему, балканског принца и сина већ дуговјеке династије, оданога подједнако и Богу и народу којем крвљу припада. Онај чије се име увијек пише великим словом зна зашто баш тај манастир и зашто баш тај будући калуђер. Историја казује даље о преласку у ништа ма...
Постави коментар
Прикажи све

Коректност

-
 Да проговоримо по неку о коректности или бар о ономе како је поједини данас тумаче. У коријен ријечи не бих улазио и тумачење препуштам онима који имају више знања и времена од мене. Све се у животу коригује и прилагоди па би ваљало и неки наши ставови!? Или баш и не би? Ако свему око нас прилазимо спремни да се прилагођавамо и правимо компромисе живо ме занима како то може изгледати. Тешко да би ко био поносан на себе тако ''доћеранога'' и ''упегланога''. За себе знам, вјероватно се не бих лако предавао сну и још вјероватније бих избјегавао огледало. Не због љепоте, она је ствар друге нарави, већ због онога водњавог погледа. И грча у стомаку. Функционисати данас у већим срединама даје неки маневарски простор не превелики, али мале средине не дају људима тај луксуз. Бира се само једном и крај, џаба вам промјена става и понашања. Етикета је на леђима са све цијеном и температуром прања и пеглања. Како одредити величину и квалитет простора? Скоро никако, ...
Постави коментар
Прикажи све

РАЗЛИКЕ

-
  Шта је то што одваја мене од вас? Или вас од мене? Небитно је скроз. Битно је само то да јесмо различити и да нијесмо једно већ друго или баш и треће како вама или баш мени драго. Оно не баш драго у смислу да ми је нешто мило или прија већ потреба да се од вас разликујем и одвајам. Не мора на мојој страни бити никакав ''квалитет'' , можда вала баш и изостанак истога. А можда опет у вас њега било напретек а мени због тога некако право и по мјери. Друго смо и тачка. Једнаки испред створитеља и љуских закона(бар се тако вели) у животу и поступцима другачији и сасвим различити. Каже се да смо сви потекли од искона од једнога човјека и његове боље половине и да смо кроз толико вријеме напредовали баш толико да смо и законима изједначени. Нешто ми ту не штима у цијелој причи, шта ћу такав сам. Оно да је тако зар би се то морало наглашавати и потенцирати братство кроз заједничко поријекло? Или зар би свако лапрдање о времену садашњем почињало причом о истим аршинима? Вјерова...
Постави коментар
Прикажи све

Снови

-
Слика
  О сновима се овдје некада разговарало, били су што би се казало и анализа претходног и најава будућег. Уз многе друге обичаје и тај смо у задњи вакат негдје затурили. Можда је требало а можда... ко ће то знати? Ја сигурно нећу, немам мандат за тумачење тог простра између двије равни, бар ми га нико није дао. А да у снове упркос свима вјерујем истина је. Није да баш знам шта значе и представљају, нађем онако објашњење за себе и препустим му се. Деси се и то да сањам некога одређеног, најежим се и тај ме чудан осјећај не пушта данима, но по мојем скромном суду ако сањам некакву ''несрећу'' од човјека или намћора то и нема неке везе са сновима. Идиот је идиот и на јави и у сну, ако те на јави од њега заболи желудац и глава, тешко да ће у сну бити ишта друго него кошмар. Са том разликом што му на јави можеш олупати какву даску о главу, а у сну је недодирљив и свемоћан. Говорили су наши стари да се уочи неке велике погибије или страдања људима дешавали снови. Да се касније...
Постави коментар
Прикажи све