Миладин Зечевић

        Није до мене, бар вјерујем да је тако. Цио свијет ми је нешто аветан ових врелих дана, можда ипак само ја. Све неке будалаштине и хорори на сваку банду. Јели ово дошло оно Радованово ''задње вријеме'' па ме нико није обавијестио или сам ја потонуо у алкохол и неку ''ф'' дијагнозу. Моја жена каже да је и једно и друго, ово друго прије. Треба јој повјеровати, познаје проблематику, оно за проблематику нијесам убијеђен али мене познаје као ''злу пару'' и за ту тему је мјеродавна. Мрзи ме ево неколико да пишем, ваљда сам стондиран од ових врелина па је тако и боље. А опет не могу да се баш за све прогласим незаинтересованим, има ту ''штофа'' који на неки начин обавезује. Како би човјек ових простора и почео мисао а да се не крене са своје међе. Баш међе, оне праве са каменом у ћошку и простором који тих неколико каменова одређују. Имовина је овдје некако посебна прича, не знам како је на другим мјестима али овдје свака

 Неке одлуке су у тренутку важне и битне, рекло би се сврсисходне. У ствари су сувишне, више производ ситуације и нужде, и са њима и без њих проблем остаје мањи или већи свеједно. Закрпа, рекао би један мој стари пријатељ. Наравно да живимо у свијету и времену које то од нас захтијева. Постоје и друге, другачије по суштини или важности. Оне захтијевају наше веровање и труд, бригу о томе како ће та одлука дефинисати и нас и наше вријеме. Нас у времену у којем живимо, оставити потомцима путоказ за неко тамо друго вријеме које долази. Прво је тамо негдје даље од нас неко донио неку одлуку, о некој Резолуцији. Право на то има, ја му га нећу оспоравати, разлоге и чињенице такође нећу оспоравати. Имао бих и ја рећи по нешто о томе, али другом приликом.  Друга одлука је она "моја", моја је рођењем и постојањем рођена за мене истога часа када сам први пут удахнуо ваздух. Резолуција Црногорске скупштине о Геноциду у Јасеновцу, Дахау и Матхаузену. Осамдесет година неоплакане жртве, деб

Добро вече историјо, или боље заблудо. што то ново има под сводом? Дае вриједи погледати и упамтити. све нешто гледам а не видим. вјероватно не умијем протумачити и толковати. шта да радим таквога ме бог направи и живот иштети. али није ми ново и непознато па ћу прегурати и то чудо. видим неки бивши, мислим оно баш бивши. како бивши? е па тако бивши, како да ти објасним? они који су били бивши и када су били садашњи. можда је боље рећи прошли? јесу и прошли, само више су бивши и некако стари. а нијесу стари да су стари, а опет јесу да не могу бити више стари него што су. као она луда змија са јабуком те превари онога несрећника и послије њега све нас 'иљаду година и више ихај ха. е тако стари а у презенту бивши да бившији не могу бити. ето тако, па ко разумије разумије а ко не? е ти прошли и стари каже би да оснивају партију? нову? акако када су бивши? а партија нова? они бивши а партија нова, а они стари. у главу ми не иде, и вели 'оће по новоме? вели мајка покојна лака јој цр

Прича мени посвећена  Одакле сам? Ко сам? Шта ми фали? Гдје идем? Кога тражим? Којему се Богу молим? Са Косова сам, и тамо идем. Јер сам управо отуда и дошао. А сам сам Косово и себи се враћам, Косово ми фали и њему се молим. Косово. Гранични камен и раскрсница, мјера свему. Почетна и завршна тачка за све. Све нам је тамо започело, и тамо било на испиту. Сви наши порази су тамо, и наше побједе. Све туге и среће наше су на Косову. Почетак и крај, крај и нови почетак. Срба може бити неупоредиво више него данас, ако не буде и онај један са Косова као да их нема. Може Србија бити велика као Кина а опет без Косова биће премала. Најмања Србија ће са Косовом бити огромна. Косово је генетски код Српства, и онај тјелесни и онај духовни. Све што је у Срба записано и отпјевано садржи у себи Косово. Свака Српска битка ма гдје се водила је она Косовска битка. У свакоме од нас је Косово. Косово је молитва Богу коју понављамо нечујно само мрдајући уснама. У сватове полазећи, Косову се п

Словословље: Миладин Зечевић: Само да буде довољно времена : Пуно сам чекао, али успјешно. Гледао сам наоколо, елита. У углу заједничке просторије неки нобеловац. Велики фински револуционар, подигнуте ...

      Магла је у ово доба године некако нормална појава. Друга магла мени иде на живце, нека друга и неочекивана. Не она чувена Лалићева из Потарја ни она Поморавска или Донска или већ нека таква у причама опјевана. Не смета ми чак ни она што су се у њој изгубиле неке гуске, ћурке или лабудови опет из неке друге повијести. Имун сам на те и такве магле и не дотичу ме, на ове овдашње и садашње нисам имун а и брига ме је. Има владе, нема владе, има се већина или се нема. Искрено за тај процес нијесам заинтересован, смета ми та магла и маскирање. Форме и дефиниције, изјаве и тумачења, е то ми итекако смета. Присилио је на маршеве и протесте читав народ, један бивши и промашени лик, једва смо дочекали да му видимо леђа. Мало се утишало и умирило, почели људи да се једни другима јављају на улици. Нестали из саопштења издајници и превратници, Руски и Монголски шпијуни и агенти Мосада и Чекисти са дна каце. Повратио се мир у народ, а онда се на мала врата ушуњали шпекуланти и рачуновође. Угра