Ogledalo

 Sve u šta vjerujemo, i što očima možemo da vidimo, u našoj je prirodi, da prisvajamo, ograđujemo. Pa i vrijeme, ljude, prirodne fenomene. Od svih nas se očekuje da budemo određeni prema svemu i da o svemu  damo svoj sud i skoro uvijek po sistemu, moje mišljenje je, po mome sudu je. Pa ovako i onako. Dok sve ne svedemo na neki matematički skup, za koji imamo  prihvatljivo objašnjenje. Prije tridesetak godina, rušio se stvarno i u našoj psihi jedan zid, ozidan oko svih nas, sa tom razlikom što su oni koji su bili unutra, sa strahom i podozrivo posmatrali one van njega. A oni spolja sa zebnjom iščekivali, šta bi oni iznutra bili spremni da učine, ako bi nekim čudom izašli. Zid nije bio pravolinijski. A nije se zatvarao ni u krug, pa se prava mjera ko je unutra a ko napolju nije baš tačno mogla odrediti. Nebitno u ta suluda vremena, a kao da ima drugih. Zid je odvajao,  sad meni posle ovoliko godina, nije baš sasvim  jasno šta. Ali da je odvajao jeste,  dobre i pozitivne misli od onih koje to nijesu. Jeste, samo opet ne znamo koje su bile dobre one unutra ili one napolju, kao što nijesmo znali koja je spoljašnja a koja unutrašnja strana. Neki kineski car tamo nekad  u neko tako vrijeme poče da zida neki zid, i taman kad je siromah na krilima zmaja otišao, tamo negdje da bude leptir ili baš sivi soko, narod poče da se veseli i da plače, ko od sreće što neće više kulučiti na izradi zida, a po neko bogami za onako mudrim carem. To čudo kratko potraja, gle eno ga neki novi car diže neki novi zid, a zid ko zid. Kažu da tamo na engleskom ostrvu ima opet neki veliki zid, kojega je kažu opet zidao neki vrli vladar, a isto kažu da je svrsi poslužio, samo opet ne mogu se složiti koja mu je svrha baš i bila. Sad tako velikih zidova, hvala nebesima skoro i da nema, ili ima nego ja ne znam, ali poznavajući nas i mudrost našu biće. Biće zidova i ljepših i visočijih i tvrđih i jačih naravno, i onih za plakanje. Mada je  po meni svaki  za plakanje. Naravno vidim i ja, da ti zidovi nijesu tamo gdje gledamo, nego baš u glavama našim, e sad ako neko čita ovo što pišem, neka se zakune da i on nema makar mali zid u glavi. Neka pazi da ne poraste.