Обећање

-

 Све вама драге текстове, наћи ћете овдје






Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Европа некад и сад

-
Слика
  Гдје си Нероне мудра главо, опет ћеш на ову страну? Што не прескочи једанпут, но све код нас. Признаћу ти да нијеси драг овамо, мени и таквима као ја. Смио бих се заклети да и ти гајиш неке уврнуте емоције за нас. Дођи Нероне, да те позовемо, ти ћеш и без тога стићи. Кад размислим ти си оно и код куће добар домаћин и разуман. Кажу неки да ће се о теби писати и дуго послије овога. Не вјерујем у то, а ко зна? Можда тако и буде.  Него да те приупитам нешто? То твоје лудило? Јели од овога свијета, или нека Египатска клетва. Нећеш да одговориш, паметно је то и мудро макар од тебе. Сањао сам ти неколико дана уназад унуке или праунуке, ко ће то знати? Вјеруј ми да си ти срећан човјек, луди су и више од тебе. Добро си сјеме посијао, све ти се примило и нејаки Калигула не личи теби и твојем оцу као даљи потомци. Поносан би био на њих. Није их модерно вријеме промијенило ни за длаку. Тако су слатко уврнути и болесни, читав стари Рим поносио би се њима. За разлику од тебе бескрајно су луди, оно
Прикажи све

Ћуприја Преко Савјести

-
Слика
 Мостови обично повезују двије обале и људе, разне људе и разне обичаје. Сусретну се често на обалама и мосту и вјере различите и војске. сви полажу право на њега и свима је подједнако драг и неопходан. Код нас се мосту увијек давала митска величина и значај, колико су слова само надахнути умови потрошили описујући онај чувени на Дрини, или Жепи, па чувени на ријеци Квај. Ругали су се ти исти мостови и онима који су их обожавали и градили, тихо и без галаме. Негдје далеко од нас можда постоје и неки други али ови наши примили су нешто и од својих обала и ријека. Свједоци су и наших неуспјеха, отрова и покварености. Познају нас вјероватно боље од наших родитеља и пријатеља. По нашем односу према њима може се и човјек анализирати и добити прилично добра слика. Ова кратка измишљена успомена заиста се овако или слично десила, а мост је само камени споменик о једноме времену и једном лудилу. Лудило као и свака болест, заслужије разумијевање и његу, ово лудило нема ту привилегију. Није од бо
Прикажи све

Мило

-
Слика
 Велика су дјеца. Напатило се више кроз живот и не памти колико. Жалосна му мајка, живот прође кроз прсте као пијесак. Да бар види Алексу, лоше су се растали. Јесу били у контакту писмима, друго је то а фали му. Навикао на њега скоро као на друга а не сина. И њега нека судбина милује, ђаво је такву понио. Перуника о' Перуника, зна да га чује а прави се глува. Доста је и њој свега. Шта је, шта вичеш ђе гори? Ма не гори, него на врх језика ми, а не могу се сјетити. На Бјеласици, не овој нашој Колашинској, него некој тамо. И још једна има ђе су наши пострадали од Бугара прошли пут. Кајма... не могу ја то ни изговорити. Опет ти о Алекси, дослутићеш му нешто. Иди и доћерај те десетак оваца да помузем, лаје пас као махнит, можда је вук. Устаде лако и цкладом се попе ка омаленом стаду. Зинула је планина, сва хучи и дозива јесен. Полако се примаче и помилова пар јагњади. Е овакви смо ти и ми људи Свети Арханђеле, све нас неко глади и милује, док стави нож под врат. А писма нема други мјесе
Прикажи све