Садашњи jе Бивши

Садашњи је чудо. Његов успјех је као из библије. Није био члан ни једне партије. Нико га није гласао. А он на првоме мјесту. Његове играче нико не зна. Не смета им. Садашњи је свемир сам за себе. Он никога и не може изневјерити. Никоме он ништа и не дугује. Он је мјера, он је суд. Божији гласник. Само он зна куд идемо, нама неће да каже. Можда се не ваља. Можда ако нам каже, судбина поквари. Можда њему садашњем, бивши и није толико грешан. Бар не толико колико ми мислимо да јесте. Можда су и нека својта, сви смо ми ту нека својта. Мој до мојега. Бивши и садашњи. Садашњи и бивши. Једино ми исти. И опет ништа не знамо, опет смо глупи. Опет радимо у корист своје штете. Не штеди садашњи топле ријечи за нас. Мине нас жеља на бившега. И играчи нас подједнако воле, као и они прошли. Да му је бар име Ненад. Имало би смисла. Бивши је имао визије, садашњи халуцинације. Привиђа му се да нас нема. И бивши је сањао да нас нема. После се пробудио. Можда се и Ненад пробуди. Јутро је одмакло, вакат је.