Дороти или Доротеа рецимо Жута

 

Предложих јој не без сарказма, да нам је југ Америке нешто мало запостављен, јебо ме отац, већ послије подне сам на инфективној примао вакцине и серуме против грозница које тамо владају. Једна моја извања тетка је имала изреку“ грозница те тресла“, ех заиста. Драги моји, колико сам се пута изгубио на Копакабани, када ме жуте пошаљу по пиће или ручак, много ли сам пута псовао и Кука и Магелана а богами ни Колумбу нијесам остајао дужан. Псовао сам ја и најближе, када год сам морао појести неки локални специјалитет, леш некога чуднога живинчета са одакле ја знам којега мора. Жељан парчета проје и домаће јагњетине. Укратко све чему сам се надао претворило се у неку чудну јурњаву на коју нијесам навикао. Њих двије би одмах по доласку као фурије обилазиле разне „стрмоглавице“ и зидине, док бих ја прво мучио муку са „столицом“, наставио борбу са инсектима и почесто од тих „прелијепих мјеста“, као прави господин видио хотелску терасу и евентуално бар.