Зашто На Барикадама

 

Уобичајено је овакав осврт, започети цитатом из светога писма. Можда старом кинеском или јеврејском пословицом. Ниједно од тога не познајем наизуст, а мрзи ме да „копам“ по интернету, или тунеле ка магацинима и депоима. „Велика“ хапшења ових дана, оптужбе. Моралисања на сваку страну. Не могу се отворити новине, а да вам нека афера не падне на ногу. У мојем окружењу, непријатељи државе множе се брже од вируса. Некаквe  службе прислушкују, некакве издајнике. Издајници као издајници, издају све. Чаршија суди, одређује казне. Повезују се неповезиве ствари. Великани израњају из прашњавих књига и зборника. Свако ко држи до себе труди се да буде оригиналан, да нађе егзотичну причу из давнина. Да са њоме што боље поентира. Ваде се из историјских читанки бркајлије из осамнаестога и деветнаестога вијека. Лијепе се за њих изјаве од прекјуче. Пуцају лапсуси, на сваку страну. Увреда и пљувања од јутра до мрака. Нема граница, ни мјере, ако мјера није паризер наш насушни. Као да је негдје пукла брана и „све“ кренуло бујицом. Има ли игдје ико да угаси струју, да одахнемо мало.

Сензација смјењује сензацију, интернет гори, цуре информације. Израњају слике, разговори. Дуго скриване тајне. Никад објављени разговори, некада важних људи.

Маскировка ради пуном паром, чија не знамо. Сазнаћемо, само касно. Битне информације су сакривене у хиљадама тона дезинформација. Мобилишу се одани кадрови, ломе се печати на тајним депешама. Заузимају позиције.

Режисер даје последње сугестије статистима, главне роле већ све на памет знају, инспицијенти се наливају јаким кафама. Да буду спремни ако се појави потреба. Већ креће музика, још је тиха. Заљуља се завјеса, онда се умири. Свјетла у сали се полако пригушују. У публици мук...