Травар

 

Сакупили смо се, ево скоро двије године да бранимо светиње од оних људи којима оне нијесу свете. Баш ништа друго нијесмо тражили, није нам ни тада ни данас била битна „меритократија“, „Европа“ ни у којој варијанти, и баш ништа од циљева које себи зацртавају разни ликови. Дошли су и неки нови стари људи, кажу да попис није важан, нама јесте. Кажу да потпис на споразум није важан, нама јесте. Кажу да би да мире, кога и са киме. Ми се нијесмо свађали баш ни са киме. Никоме нијесмо рекли да не ради то што хоће. Нијесмо му ни рекли да не смије да буде то што мисли да јесте.  Само смо стајали испред својих цркава. Изгледа да је држава уобразила да јој народ не треба, прво је та држава послала полицију на Србе и православце, сада на Црногорце и оне који нијесу православни.  Ко је та држава? Ко је то рекао држави да ради. Није она, држава ту ради себе него ради нас. Неки јој скандирају да је вјечна? Ако буде оваква, ја бих се замислио у вези тога поклича. А препоручио нови, другачији. „Пушти државу, живио народ Српски и Црногорски“. Како коме више прија, и један и други је сасвим у реду и на својем мјесту. Што се за државу не би могло рећи, она је сама себи довољна и ми јој нијесмо потребни. А оваква ни она нама. Изгледа је нешто опасније са њом, болесна је она, ни доктори не знају има ли лијека. Један самозван  травар јој је преписао да прво батали народ па ће онда оздравити. Над у Бога да га не послуша, тај је правио чајеве Либији и Аванистану, бојим се да ова наша ту терапију не може поднијети.