Продаје се(понос)

 

   Дороти је било име којим се претстављала, у ствари њени су били тешки снобови,који су дјеци давали старомодна дворска имена што је са њеним презименом било у константном сукобу и свађи. Иначе се презивала Међедовић, и са осталим Међедовићима чак и онима у Аризони и Арканзасу није била ни у каквоме сродству,  што ме је у истину зачудило, а да је са овима другима таман у сродству као са мцГрегоровима  из Ирске или Шкотске. Право име је било Доротеја, и сваки пут када би се некоме представила пуним именом и презименом знао сам да је љута  и спремна за свађу и ако је то одбијала да призна. Није хтјела да призна ни да то и сада пребацује родитељима. А да је промјена имена или не дај боже презимена неко светогрђе. Свима осталима се једноставно пруживши руку представила као Сека. Ја сам због једног фаула био на посебном режиму па сам попушио оно Дороти и прилично одбојан став. Прилично заслужено јер сам се по доласку у друштво мало грубље нашалио. То је донекле схватила и као рукавицу бачену у лице. А ја сам се упoзнавши је веома брзо заљубио у њу, а не у њено име. Е то је прича коју ћу вам испричати. То је за Дороти било неприхватљиво. Сваки покушај да будеш самном значи да прихватиш да сам ја главна у свему. Узми или остави. Покушао сам све по мени дозвољене дриблинге и форе али све узалуд. Као што рекох, труд са моје стране није изостао. Чак ни поклони, поклањао сам чоколаде или неке шашаве ситнице, да се не будем јадан, барем не превише. Бламирање је ту било у опису посла, ако се то може назвати тако. Потрајало је то, баш превише за мој укус, само је поглед на њене облине, и очи, заиста продорне црне очи задржавао моју пажњу и концентрацију. Лагано увијајући куковима, и правећи се невјешта, ломила је један веома чврст Балкански карактер. Све што предуго траје надрасте своју величину и значај. Ни ова ситуација није била изузетак, прелазио сам жедан преко воде, што би се рекло. Док се поменута лагано усељавала у  моју подсвијест, и преузимала сан. Како сам пао на такав третман, убијте ме ако знам? Како год, жена чудног имена је баратала са мном, као са лоптом. Одскакао сам и вртио се, био испуцаван и штопован и још пуно тога. Понекада сам био и поносан на то што сам њена лопта. Биједно, шта ту другачије рећи или прокоментарисати. А да је додирнем? То би вјероватно у то доба било равно лету на мјесец. Чекао сам да ми опрости ону шалу везану за име, за то бих и задњицу дао(ово је фигуративно)(има данас свакаквих). Висио сам из њеног лифта, истрчавао из хаустора. „случајно“ се сретао са њоме у аутобусу који води далеко од мојега кварта. Без кишобрана је пратио по најстрашнијем пљуску, и то док је она вртјела велики породични кишобран. И све то скоро, е то вам нећу рећи па да се смијете. Нека буде „неко вријеме“, и онда одустао. Очи су ми некако лакше испариле из мисли, али стас и оно чиме је природа наградила дуго ми је служило као метар, да са њиме мјерим, и упоређујем. У туђем мјесту  више година касније, идем улицом. И што скривати, мотивишем се за шетњу призором испред себе. Ево ово је таман као некада давно Дороти, сличан је и једва примјетан трзај када убрзава. Мора бити да јој је неки род, лишен осјећаја блама или нелагоде, јер ипак сам у „гостима“ сада, па ко зна када? Нападам блицкриг тактиком, не дајући госпођи да одговори, брбљам чак и прије него се окренула. Она главом, брадом и још понечим. Е то понечим, је још увијек ту и изгледа прилично функционално, онако одокативно процјењујем. То ми даје снаге и воље да наставим. Елем сада имам и неке околности које ми иду на руку, па се напад одвија пуно боље него што је замишљен. И што је најбитније успјешно. Налакћен на прозор њене гарсоњере, пушим и звиждућем, а у себи псујем свој јадни понос због којега сам тај дар чекао двадесет година. Ако сретнете неку вашу „Дороти“ у животу, понос оставите код куће, исплати се...