Џон

 

Идиличне слике и пејзажи старога свијета, остале су далеко иза нас. Чак више нијесу ни у сјећањима најстаријих становника, оних који су овдје у новој домовини од првога времена. Првих који су дошли и донијели нове законе одавно нема. Угашени су и направљени нови и бољи. И тако редом, нова врста која са старом потеклом прије трилиона година нема скоро ништа заједничко. Сви смо равноправни и без разлика. Клонови смо једнога од првих, зато смо и посебни. Тако бирамо и првога, он је и наш отац и наша мајка. Наш први!

  Лијепо нам је ту, живот је складан и добар, о томе се стара Први. Није мала ствар, Луциферов Први Кардинал. Алфа и омега нашега живота и свега што ће бити. Поносно гледамо у дубине амбиса са њиме на челу. Чекамо коначни излазак нашега створитеља ничега и предивне празнине. Док траје обред наших првосвештеника сви се најежимо и тамо гдје нама обичнима требају као Првоме бити рогови, додирујемо један другога. Хук амбиса и заудар подземља милује наше лице. Проломи се из дубине диван врисак слатке патње и величанствених болова. Првосвештеници су лутријом извукли срећника, њега ће вечерас за пунога мјесеца увести у ред посвећених и отворити му врата зла. Док је пролазио кроз кордон славе, смијешио се и радовао. А ми смо му завидјели. Имаће част да упозна самога Луцифера. Патимо што нијесмо на његовоме мјесту док му оштром куком првосвештеници одсијецају дио по дио тијела. Ужива срећник и вришти од бола нама у инат. Маса молећих звижди и протествује. Првосвештеник му лако отвара куком утробу и отров се проли по жртвенику. Цури низ мермерно корито у амбис а урлик посвећене душе спушта се све ниже и ниже. У колони један за другим молећи пролазе и додирују празну љуштуру. Тиња жеља да једнога дана буду ту, баш на томе мјесту и да им душа појури у дубине таме. Али ни наш савршени свијет није без проблема, ево неко доба су неки клонови почели да дозивају и моле се богу. Илегално и у потаји, чујем да се шири прича како их је све више. Први их једини може препознати и показати који су. Он зна и умије. Џон је као и сви клонови добар, простодушан и предан. Имовину нема јер припада реду који на то нема право. Све у свему добро му је. Спава на улици и једе лијепо све оно што му оставимо. Има своје другове и пријатеље са којима ћути када не ради. Шта више да кажем, све у свему један фин и релаксиран живот. Први је посебно поносан на то.

  Негдје дубоко у нама још увијек постоји грешка наслијеђена од предака, да и такво добро које уживамо желимо уништити и покварити. Туда су и поред све пажње и бриге и они који ту не би смјели бити. Роваре и агитују, и против Првога и његових сарадника. Чак говоре да је читав наш живот и постојање лаж и богохуљење. Знам да је тешко повјеровати мојим ријечима и прихватити да и такви настрани постоје. Први их свеједно моли да се окану лошега посла и издаје. Као да не чују те племените ријечи и даље трују и погане наше обреде и врлине. Неки је нећете вјеровати, недавно некаквом за њих „светом водом“ прскао пролазнике. Срећом су га чувари на вријеме ухватили и угасили. А неки су опет критиковали чуваре што су његову имовину одузели и раздијелили између себе. Свакаква чуда, да се сам горди и узвишени Луцифер у томе чуду не би могао снаћи. Џон некако упаде у канџе такве једне банде. Промијени се и поче да обилази сва мјеста да тражи имовину и права. Потпуно слијеп и глув за објашњења да клонови његовога реда немају права на такво нешто и да им је једнакост гарантована законима и ако баш хоћете и самим узвишеним Адом. Бринули смо сви због њега, и надали се да ће га та сулуда жеља да буде другачији напустити. Није га напустила, напротив била је све јача и јача. Негдје је крај централног амбиса и ако тамо нема право да буде напао са питањима и самога Кардинала. Сви смо му говорили да није у реду да нарушава односе у овом хармоничном и добром свијету. Он је тјерао своје у недоглед. Коначно на згражавање свих нас, постаде као и остали бунтовници. Стално је спомињао бога и његову правду, ругао се првосвештеницима. А почео је да ту на улици код својега броја скупља којешта. Прво се ту као да му треба нашао кревет, па неки застор итд. Онда је са својим друговима на наш ужас почео да пјева. Од свих мјеста у великоме Луциферовоме космосу, гдје се пјевање сматра највећом срамотом и вријеђањем добрих и кротких клонова. Џон је забраздио дубоко, велико вијеће је имало разумијевања и за потребу да нешто посједује. То је код нас клонова честа бољка, али се лијечи и за то га нијесу теретили. Чак ни за пјесму са којом је замијенио наше предивне јауке и за то ће се наћи нека медицина. За стално помињање бога спремала му се велика казна ако не и само гашење. Велика милост вијећа и Првога указа му још једну шансу. Гледајући кроз прозор суднице у ријеку усталасане лаве која куља из амбиса, Први се окрете великоме вијећу и само својом мудрошћу спаси недостојнога клона сигурнога гашења. Обавеза их да му дају рупу лијепу као и наше и све оно што и ми имамо, затим му дозволи и имовину да стиче. Баш као и они из височијих редова. Џон се смјешка и захваљује великоме богу на милости не поштујући ни тај тренутак. Први замишљен излази напоље, а Џон полако иза њега. Жагор и невјерица у судници. Први је ипак нај паметнији и тако би. Џон је још неко вријеме изазивао и сусретао са бунтовницима. Брзо ти они њега нападоше да се продао и да не заслужује њихову љубав и пажњу. То им је било мало па му све што је стицао однесоше и избацише из рупе коју је од Првога добио. Од великога бунтовника направи се кротак клон који сада поштоваше и законе наше и ред. Позва га себи Први и прошапта му пар ријечи да други не чују. Мудро збора нема. Џон је од тога тренутка гонио бунтовнике, и свима нама био примјер. За заслуге у потказивању постаде онај који гаси. Угасио је Џон многе бескорисне и опасне клонове, сада сједи кротко у судници и чека Кардиналов прст који се исправи када је пресуда гашењем потврђена. Овако се живи тамо гдје станује мудрост и хармонија, а Џон је и даље наш идеал ка којему стремимо. А ви бунтовници, мораћете се навићи, на неки нови свијет, овај наш праведан и једнак, и за оне који имају и оне који немају. У осталом ако вам се нешто не свиђа ту је Џон. Радо ће се позабавити вама.