САН

 

    Сањам понекад, уплашим се као дијете па стрекнем. У зноју и дрхтавици се пробудим. Држим главу рукама и пробам да истиснем и тако као последње остатке пасте за зубе немирне сцене и оно што завлада измећу слепоочница. Заборавим га већ за неколико минута и садржај и понекад људе које сам сањао, само онај чудан осјећај, некад чудно лијеп и окрепљујући а некада онај други. Тежи и оштрији не напушта ме данима.

Размишљао сам о томе, и као неке закључке донио, за мене су заповијести а вама се такво моје тумачење снова и оностранога може свидјети или не. Нећу вам замјерити. Мени се понекада то тумачење поклопи са изненадним пехом, или неочекиваним успјехом. Услед таквога искуства са сновима дошао сам до спознаје да мој мозак или заиста има неку чудну везу са зоном сумрака, и са некиме големим сервером на коме су похрањене такве врсте вијести и информација, прилично нечитке и немуште. Не замјерам ја на томе, знам то и сасвим сам сигуран, да нијесу оне „ те вијести“ фаличне и недоречене већ моје људске слабашне моћи за дешифровање. Има и још једна моја теорија која се на ову претходну наставља или јој пркоси, зависи од тренутне инспирације, или потребе да предочим некоме ако пожелим да са њиме подијелим тај или та, заиста ненаучна сазнања и опсервације. Она је као и све моје више људска и више вуче грешци или сујети. Она се базира на томе да ми ја или како већ себе доживимо у томе тренутку можемо посматрати као склоп више или мање цјелина и давати себи неки значај много већи изгледа од онога колики је заиста. Тако понекад „могу“ замислити свој механизам размишљања и просуђивања као самосталан орган, који дође до неких рјешења, оваквих или онаквих. Е тада онај дио на који изгледа срећом имам најмање утицаја, мозак сам, шта ће? Није му са мном лако и једноставно прикупи по ћошковима остатке мисли, догађаја исјечке слика или догађаја, наравно компромитованих мојим доживљајем. Онда их очисти пребере и класификује, избаци са моје стране убачену грешку, сујетну и необјективност и на основу такве руске салате будалаштина, предрасуда и погрешних утисака направи нијеми филм са познатим за мене главним ликовима и догађајима, и познајући какаву важност имају за мене у кратком временском периоду од пар минута саопшти ствари онакве какве су оне заиста. . Режија и монтажа таквога једнога филма, није лоша с'обзиром ко је сценограф и ко је „бирао“ локацију снимања. Све у свему ових дана пуно сањам, и пуно гледам око себе, некако сам миран што иначе није баш мој манир. Изгледа се добри Бог и мој анђео чувар повукао и због силе и гомиле грешака препустио ме накратко себи самоме. Или установио да ми сиромашни душом нећемо никада без његове помоћи проникнути у онај обећани спокој и мир. Или је не дај боже нешто више и опасније, па ме овим миром и спокојем припрема да поднесем изазове који тек слиједе, и наговјештава да ће и послије велике буре изнад бродоломника на дасци да се протегне дуга, лијепа и млада и да јој се треба надати и чекати је као глас Божије милости. Драги моји из тих снова, и ви који ми никада нијесте били драги, хвала вам за труд и и у својем лудилу додјељујем вам свима без изузетка Оскара. И вама и режији или ономе коресподенту са сервера негдје далеко у неким чудним галаксијама гдје живе мисли и осјећаји чудни. Што се мене лично тиче сви сте заслужили и Оскара и Палму и Златнога Медвједа. А како нијесам спремио црвени тепих овога пута и пуно папараца, да испред њих продефилујете и представите се у најбољем свијетлу нека вам са моје стране ова кратка прича буде захвалница за ваш труд. До вечерас, једва чекам нове епизоде и треперим од нестрпљења. А ако је ипак ово, производ онога другога и драгога Бога нека пусти муње и громове, спремнији и бољи нећу бити. Покушаћу да не будем Јуда или недостојан оволикога твојега труда. МИЛАДИН ср.