Погледај дом свој Анђеле

   



 Балкан није само крвав и суров, бесповратно је и неизљечиво неваспитан и груб. Простор обрастао дивљим  шипком и драчом, некада чудно излијепљен и смандрљан у једну цјелину никада није могао издржати скоро никакав притисак, па се зато почетком кризе и промјена распадао по свима шавовима па и тамо гдје шавова није ни било. Свеједно је ваљало живјети и ићи напријед. Томе није доприносило ни то што су се преко ноћи рађали очеви нација, који су сами били старији од својих креација. Неке су настајале, неке се умножавале а поједине сва је прилика неће ни закмечати. Није то остало само на томе, чудан простор, рађао је и чудне људе. Раније сам избјегао да повјерујем Андрићу и Крлежи, наравно не само њима већ великоме броју људи који су на то опомињали и давали нам слику тих креатура на увид. Касније нијесам повјеровао ни Кустурици, и сличним погледима. А онда је започео живот и кроз њега су у једном тешкоме и суморноме колу играли и Ћоркан и Феркоња руку под руку са младом Ђекном и Паштровским Ориђиналима, са другом Попаром и Црним док је Перхан свирао ћемане лијепој Јововићки која је као и ја схватала да зло постоји и да је свеприсутно и увијек актуелно бар ту, ту код нас. Згађен ониме што се може чути и видјети, а што људи данас не прећуткују него се тиме и фале, а уплашен свиме оним што се да наслутити. Без ријечи се повлачим у себе и пишем ових неколико редова. Док у глуво доба наспрам екрана, покушавам да нађем понеко слово испред мене дефилују људи без једнога два или свих прстију, гротескни као и пијетао који лети у небо изнад Београдских далеких ада и ријечних кривина гдје царује задах лоших ракија и изгубљених младости. Ту је негдје и млађана Добрила са празним шприцом забоденим у руку и истим таквим погледом. Однекуда са радија прво тихо па све гласније чује се наша Балканска химна и порука Анђелу да погледа свој дом и сво чудо које се вије око њега. Ваљда ће ново јутро и година пред нама распршити густ смог протеклих деценија или вјекова и ово наше чистилиште мало огријати сунцем и неким љепшим сновима. Лаку ноћ другари и спавајте на јави јер је данас ружан сан. Можда у сну нађете нешто боље. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

Европа некад и сад

Ћуприја Преко Савјести

Мило