Чопор
Ако је неко наивно помислио или се понадао да је вријеме вукова или вучије вријеме прошло. Да је остало у буџацима и непровјетреним хаусторима повијести и народних предања преварио се. Можда је у најбољој вољи и намјери да допринесе томе да вукова и њихових времена буде мање. У својој наивности помислио да можемо утицати на циклусе у којима загосподаре и када се завијање чује и у подне ведра дана потцијенио је похлепу и крвожедност чопора. Ништа посебно рећи ће неко, обичан грабљивац и непријатељ стада. Уз доброг чобанина још једна безначајна вијест. А опет није тако, послије лијепог и топлога љета наступе они дани које зовемо Михољским љетом, преко дана је топло и пријатно, ноћи донесу свјежине и росе, најаве промјене које је најавило Преображење Господње. Већ се тада у последњем прамену јутарње магле може наслутити сјенка или варка која потраје само малени дјелић тренутка. Ми који нијесмо ловци душом и срцем већ само писци хроника о ономе што се већ десило, нијесмо кадри ухватити трептај листа и сламчицу која је само благо била повијена кораком незванога госта. Ловцу тада заигра длачица у уху и кане кап крви из носа. Само благо о панталоне отаре крв и потражи руком оружје на леђима, не да га скине. Да се увјери да је ту, види да ће требати као и толико пута до сада. Послије тога дана он не спава, ослушкује разговор шумских духова у крошњама топола поред ријека. Оне су дом духова побјеглих од људи и оваца. Тај мир само се тамо сачувао. А чопор се окупља далеко о д торова и села, самци или самотњаци траже друштво за акцију, бирају оне са великим зубима и тихим ходом. Када се окупе и успну на удаљену планину тада завијајући обавијесте остале чопоре о својем присуству. Најаве шта је њихово и да ће плијен бранити до последњега. Присуство њихово преносе и остали чопори, завијање додаје завијању ново завијање и зачас је вијест опште позната и знана. Неправедно би било не поменути и чопоре луталица, има ту и вукова и паса, почешће обичних џукела које су људску доброту замијениле вучјим манирима и пријетњом. Не краси ни њих неки лирски порив, осим жеђ за крвљу некад блиских и драгих. Оних чије чување је било повјерено баш њима, сада они најбоље знају гдје ударити и направити највећу штету. Зато домаћини када вам се деси напад на чељад и стоку, на дом ријетко је када вук виновник великог разарања, џукела је то са онима који су као и он. Домаћине вук никада неће напасти ни тебе, требаћеш ти њему и догодине и у вјековима који долазе, и његовим унуцима ће твоји требати. Зато се џукела и паса чувај и нејач чувај, они немају осим тога крвавог пира ништа, зато ће бити сурови и неће имати милости. Њих не жали, не скидај их са нишана гледај да их што више сатреш и гони до хоризонта. Кад тада ће се ако остану живи вратити да доврше започето, зато их не штеди не би ни они тебе.
Ево сада наступило вучје вријеме и псеће и лисичије и вријеме од џукела, гризу и за врат и за ноге. Нема малога плијена, само снажан угриз за врат неопрезне жртве. Све је плијен, фотеља титула или постављење. Свеједно је и ко је већ жртва, брат комшија или школски друг. Можда изданак истога чопора поколебан или заостао у походу на изабране жртве или плијен. Некада су клали под окриљем ноћи или у расвит, док је жртва сањива и буновна, и пазило се у вучја времена да крвави пир буде брз и кратак. Да се ни жртва не исцрпљује и не мучи више него ли је потребно, то квари укус ловине. Пси и џукеле не држе се правила, код њих је додатна патња, страх који изазивају додатни мотив и сласт. Некада је тај страх и бол сам себи и сврха јер плијен им нема шта друго понудити осим тога. Мало предавање о вуковима псима и џукелама није било намијењено човјековом највећем и најбољем пријатељу и његовим шумским рођацима, већ свима онима око нас чије се њушке, пардон носеви издужују али не као код Ђепетовог племенитога сина, већ заједно са јаким очњацима вребају жилу куцавицу. Има их разних зато их добро погледајте има их и са јагњећим рухом. Или баш оних који нас бране и наше интересе. Како било да било само што нијесу ускочили у тор. А ловцима могу само пожељети добар поглед.
Коментари
Постави коментар