Богојављење

 

         

 

 

          Како исказати нешто тако, као оно што се мени ових дана претура по празној глави. Није негативно бар се надам. Отприлике је то нешто овако: „Лако“ је било  Христу у оно доба, некако идиотлук какав данас познајемо и безобразлук тешко је повезати данашњем човјеку са том епохом. Знам да нијесам у праву за подобар дио тих ствари, и да је људска сорта погана и мушичава. И да није таква од јуче, него да од почетка носи „фабричку“грешку. Неку зафркнуту фалинку, која покаткад изрони на површину непозвана а можда баш и позвана, не знам ја то. Да ми смета смета, а да јој опет не могу ништа чињеница је. А није ни да себе доживљавам као чистунца, ни онога моралног, на крају крајева ни физичког. Бавећи се једним пристојним и устаљеним послом срећем различите фаце, са толико широком лепезом размишљања да се понекога од њих заиста уплашим. Не оно страх или да зазирем од њега, него страх од неке за мене уврнуте и извитоперене логике, и помисли да такав поглед на свијет има још по који курајбер. Оправдање има скоро за све, или баш све само није стигао да га у тренутку изгради, ако му дам мало времена и то ће врло брзо обавити. Па сад да му дам мало по детаљима а да не прилазим превише, може бити и вруће. У вријеме формирања овакве друштвене свијести, трговина је била само дјелатност. Од које се живи или се оно што се произведе замијени новцем или које чим другим „добром“ или неком не баш „добром“ услугом. Некакве секте, ово секте је условно да не бих тражио за сваки феномен посебно име. Друштво поштоваоца равних екрана. Љубитељи кише, поштоваоци магараца итд. Неке окренуте природи или бар тако звуче, неке религији тако како је замишљају. Чак и по неко свештено лице залута у такве групе, вјера у Бога човјека код њих је у другоме плану, испред су правила, догме и љути став да је форма важна а суштина тек лични доживљај свега што нас окружује. Гомиле рекламних написа, на свему па и на људима. У малим огласима тамо неки Добривоје скоро да не мора да има презиме, он је „шлосер“ јебо те, истетовиран чекић и струг, кад га човјек види не би могао установити каквоме Масонском или другоме реду припада. Није сам, има ту сијасет других разноликих билборд људи. Ипак на ову писанију нијесу ме нагнали они и слични. Друго је у питању, групе које се обрачунавају са фашизмом, клерикализмом, комунистима, вјерујућим људима под паролом некакве накарадне мајоризације, у виду грађанских иницијатива и покрета, секуларних и однарођених безвјерних или невјерујућих ликова. Дијеле и трубе о појмовима краја историје, добу без идеологија, без нација. Глобалноме миру и поретку, и све тако нешто. „Лакше“ је било Христу на крсту онда него што би то данас опослио за људе. Данас би био оптужен за самопромоцију, клерикализам му не би гинуо, њега би му вјероватно прво приковали као увреду и гријех. Свештеник који би као и сваки други човјек изрекао мишљење о некоме догађају тренутно би био протумачен као покушај утицаја на некога. Као да то што је свештеник смета да буде човјек и да има мишљење као сви остали. Хомосексуална заједница да је тако назовем, данас има право и на политички и друштвени ангажман, свештеник нема. Парада поноса може а Литија трује народ? Христе теби се обраћам, ако у својој благости имаш и за овакве „феномене“ разумијевања и љубави? Питам се ради кога си поодавно кренуо страдалничким путем.

    Велика и поносита Европа Нотрдама, Успенске лавре, Ватикана и Високих Дечана, племените Жиче и Свете горе Атонске ћути и грца као у вријеме Римских Царева и коња генерала. Свакаква саблазан сколила, и стеже. Не попушта, дроби кости и меље. Просте јој кости и месо, нека је одувијек је она тога гладна. Непросто јој што дроби мисли и душе, по тој саблазни изгледа је вакат за новога Бога, некога налик Марсу или Јупитеру. Можда и нешто још чудније, што ће тражити жртве и жртвенике, крв и сузе у молитвеним чашама. Е па нећемо тако, бранићемо нације, и своју и све остале, бранићемо како крст и Христа тако и све вјерујуће на земљи. Бранићемо право човјека да буде оно што жели, и његово право на живот. Ђаво који му је намијенио улогу безличне сјенке са бројем, може се поново вратити тамо одакле је дошао.

   Да не сметнем са ума, љепота и радост и Божанско заиста је у малим стварима, не заборавимо да и тамна страна станује у таквим формама. Ово доба бројева и одсуство емоције заиста је ђавоља работа. Рођаци моји у цркве и међу људе, нека је брига и криза. Само пар минута затворите очи и ослушните своју душу, добићете одговоре на све, и лаку ноћ. За пар дана почиње период слава, лијепо име за празник, радујте се Бог се јави!