Интеррегнум

 

      Бременито, некада други назив за благословљено стање. Данас краћи опис неподношљиве ситуације пред пуцањем. Нијесам сада био лијен, већ сам потражио ријеч ''интеррегнум'' и припадајуће јој значење. Дакле ради се о некоме међустању између нечега што настаје или има намјеру и нечега што више неће освјетљававати ове наше лијепе зоре. Изворно се везује за државу и њене формалне и мање формалне обрисе облике и правна дејства, односно безвлашће и некакву не баш на законима формирану власт. Мало компликованије за мене. Можда не сам термин колико потреба неке пази молим те „елите“ да своју визију онога што је намјерила озакони и прогласи врховном истином. „познавајући“ „елите“ ове наше и овдашње макар по дјелима и са телевизије, пожељех да тај „интеррегнум“ потраје бар још сто година, или да се бар ''Османлије'' врате. Некако ми сада послије толико времена та ''господа'' дјелују боље и  искреније од „наших“ „елита“. Ко забога створи и организова овакве клубове и формалне и неформалне групе. Какав чудни ток ствари повеза оволико посебних и незамјењивих ликова и улога. Сви свјетски сатиричари и комедиографи имали би материјала за читав радни вијек да опишу само један дан тих наших „елита“. Један мој пријатељ би рекао од ''зла оца а од горе мајке'', наравно као квалитет истих. Или он није описивао квалитет, па ја наивно вјеровао у супротно. Нови су моменти, јесу образа ми. До сада је важило оно правило да пријатељ мојег непријатеља негдје мора бити и мој непријатељ, ових дана  у Црној доживљава свој дебакл или бар тренутну негацију. Сви су у чудним подјелама и диобама, гласања су за ''вјеровали или не'' рубрике. Народ збуњен и поплашен, не зна на коју ће страну. Пактови се праве, једни за јавност, други за локалну употребу а трећи за четири ока. Макијавели би овај ''интеррегнум'' посебно описао и покушао да објасни. Не сумњам да би и неко његовога дара и капацитета слатко опсовао. Можда и наградио некаквом титулом. Каквом то баш није најјасније, а можда за нас није ни толико битно. Ми који смо стотинама година били они без плана, само са јасном представом да знамо шта нећемо, а без благе представе шта је то што хоћемо, сада смо у чуду. А ми смо произвели и промовисали те људе и њихов начин мишљења. Сада се суочавамо не са ''итеррегнумом'', и са непринципијелним ликовима, већ сами са собом, које смо среће смијеши нам се наша побједа над самим собом. Тако нам и треба, а можда ипак има бога па се ''Османлије'' врате, и оставе овај ''интеррегнум'' нетакнут. Изгледа су нам то најбоље опције.

    Трудноћа или бременитост, ко зна? Оће ли се што порађати не знам а да су порођајни болови почели евидентно је.