Бошко Буха

 У борби са собом да гледам неки Холивудски вратоломни видео или да се суочавам са данашњим даном одлучих да се прво обрачунам са собом и својим лудилом. А таман за толико ће беспотребна јурњава завршити и остаће ми времена да прије посла видим зашто су се тако жестоко измрцварили ликови из филма. Стамен сам неко вријеме, и волим себе таквога а нијесам често био на таквим фреквенцијама. Говорим по нешто а глас ми тачно тврд и снажан да и ја повјерујем себи и својој визији. Подалеко сам ја од таквих фаза и навикао сам на себе таквога, знам да тај ја није лажљив и преваран, што се за ову људину не би могло казати. Шта ћу и то је изгледа дио мене и без њега се не може. Везан за понекога из околине и оне породичне и оне друге са којом се живот проведе, а није нам родила мајка, не примијетимо да смо се навукли на те људе и завољели их. Да нам значи њихово мишљење, и подршка. Једнога таквога упознао сам на послу, некако никад директно сарадници али сусрети пуни поштовања и релаксирани. Појавио би се с времена на вријеме, тих и прибран. Обавио би то по шта је дошао и одлазио. Остао би ми осмјех на лицу послије такве странке. Не би ми ни данас пао на памет да није свратио један други, сушта супротност овоме. Тежак и луд лик, без мозга или ненаучен да исти користи, циција и цјепидлака. Не знам можда сам и пожелио да га Корона некако макар упути у другоме правцу кроз живот, ако већ мора да претекне. Није обавезно бар што се мене тиче, али њему изгледа ни оне остале епидемије које су нападале људски род све скупа и одједанпут не би наудиле. Овоме првоме је Корона пресудила брзо и за кратко вријеме, и наша фирма  и ја лично изгубили смо пријатеља и појаву са којом је било задовољство сарађивати. Ето баш прије неки дан упоређивао сам њих двојицу, и са заједничким познаником подијелио своја запажања. Човјек ме је у чуду гледао и на крају попунио рупе у мојој причи. изгледа сам у својем незнању понечега погријешио и створио донекле ако не и до краја погрешан суд, не би било први пут. Та доброта је за већину осталих био лик оптерећен неким не баш сјајним поступцима од раније и уживао је углед пријеког и дрског човјека. Тек уназад неколико мјесеци је пронашао нешто као неку своју религију и промијенио се. Док је овај други увијек пливао уз струју и био од помоћи скоро свакоме. А тај његов одбојан став и охолост били су добра маска за човјека који је искрено саосјећао и волио људе. Јуче прочитах у новинама да је и овај други помажући пријатељу пао и повриједио се, није му било спаса. Опет нијесам га могао жалити, али лекцију да све не мора бити онако како изгледа научићу још једном. Њима двојици нећу судити за то како су живјели и одлазили, нека тамо гдје су отишли нађу оно што им је овамо недостајало. А ви рођаци и ја са вама, да мало боље гледамо. Е и да додам Бошка Буху не глуми Штимац. То сам данас сазнао и при томе се расправљао сатима са саговорником. Свашта, а могао сам се заклети.