-

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Србија

-
Слика
                      Ах побуне, штрајкови и блокаде, младости моја добро се у дом вратила. Било је досадно без вас, полудјесмо од монотоније. Дуго се видим путовало и доста научило. Није без емоција и то се види, пршти од енергије и идеја. Ја ту енергију на моју жалост више не апсорбујем а идеје више гледам некако старачки и подозриво. Разлика прво у годинама па онда и још којешта. Како било да било добро ви сви скупа нама дошли. Учмало се некако и задријемало, само неке досадне старе приче и теме. Те о овоме те о ономе, све некако бајато и прашњаво. Баш на вријеме стигосте да то мало као сјеверац почистите и дате неку нову жестину. Свака вам част, честити представници тога новога буђења. Вала мало је и то, браво вам и хвала. Ето тако и никако другачије. Веле тамо неки како им се не свиђа и не уклапа у њихове процјене и оцјене. Ма брига вас, нијесу важни ни они ни њихове приче. Ви сте први и најпосебнији, макар данас и макар овдје....
Прикажи све

Коректност

-
 Да проговоримо по неку о коректности или бар о ономе како је поједини данас тумаче. У коријен ријечи не бих улазио и тумачење препуштам онима који имају више знања и времена од мене. Све се у животу коригује и прилагоди па би ваљало и неки наши ставови!? Или баш и не би? Ако свему око нас прилазимо спремни да се прилагођавамо и правимо компромисе живо ме занима како то може изгледати. Тешко да би ко био поносан на себе тако ''доћеранога'' и ''упегланога''. За себе знам, вјероватно се не бих лако предавао сну и још вјероватније бих избјегавао огледало. Не због љепоте, она је ствар друге нарави, већ због онога водњавог погледа. И грча у стомаку. Функционисати данас у већим срединама даје неки маневарски простор не превелики, али мале средине не дају људима тај луксуз. Бира се само једном и крај, џаба вам промјена става и понашања. Етикета је на леђима са све цијеном и температуром прања и пеглања. Како одредити величину и квалитет простора? Скоро никако, ...
Прикажи све

Свети Сава

-
Слика
      Скоро ће осамсто година или је већ унеколико и прошло од најважнијег догађаја у историји једног народа. Почетак приче се бар по ономе што сам ја упамтио везује за древни намастир Пантелејемон. Намастир, одомаћен назив за установу нама посебно као народу и појединцу важну. Назван Руским иако су ту у њему боравили Српски монаси стољеће и више, посебно дариван за свој рад од Српских владара, царева, деспота и људи духа и мудрости. Издвојен од неких других дисциплином и канонима тешким чак и за неуморне борце за нашу душу, наше свете монахе. Светионик Свесловенског православља, данас би казали први међу једнакима. Добио је тада, не зна се тачно доба дана или мјесеца, посебног ходочасника. Посебног и јединственог по свему, балканског принца и сина већ дуговјеке династије, оданога подједнако и Богу и народу којем крвљу припада. Онај чије се име увијек пише великим словом зна зашто баш тај манастир и зашто баш тај будући калуђер. Историја казује даље о преласку у ништа ма...
Прикажи све