Брђанима и Црногорцима
Некако мали простор, невелики географски а посебан по доста ствари.
Збијен на ускоме планинскоме простору, узима себи за право да лако
дијели оцјене и пресуде. Наравно да са таквим ставом долази до подјела,
које се квалитетом наметну као неке истинске и суштинске. Можда је то и
тачно. Сам, додуше у некоме своме облаку имам другачији доживљај.
Поменух ''квалитетом'', наравно да ту није ријеч о квалитету него о
копмлексности самих ставова. Таквим ставовима не фали догађаја и датума,
упоређивања са другима или налажења историјских паралела, напротив.
Пуни су и исцрпни наводи који поткрепљују такав поглед. Опет тумачећи их
са дистанце и личне и историјске, имају неку другу врсту тежине.
Простор о којем говорим је оно што се данас налази у границама Црне
Горе, мање више. Вјероватно да такав контекст може бити примијењен и на
неки други простор и епоху. Подјеле о којима говорим такође су дио овога
простора, вјероватно и неких других крајева и људи.
Није требало пуно година да неке подјеле доживим и будем свједок и
судионик. Од куће у којој се могло чути о онима добрима и онима који то
''нијесу'', из некога ''очигледног'' разлога, па све до оних којима сам
свједок и данас. Страсти и оне позитивне за истомишљеника и оне отровне
за све друге ту није оскудијевало. Претпостављам да је слично свуда гдје
живе људи, и они бијели и црни, свеједно. Како ми се чини, подјела прво
занемари истину, а послије падају и осјећај за реалност и објективност.
Тада је некој диоби пут трасиран и дата почетна енергија. Све што
слиједи само јој додаје на јачини. Тешко се зауставља и релативизује, не
без осјећаја да сте нешто изгубили и попустили на правди бога. Јасно је
да није тако и да релативизацијом и сузбијањем подјела и диоба добијамо
сви. Простор за слободно ''дисање'', објективо сагледавање онога чиме
смо окружени и онога што живимо. Овако у грчу, у страху од другачијих
мишљења и других људи само се удаљавамо од пристојног живота и ставова.
Од мишљења које неће повређивати друге, а нама оставити довољно
маневарског простора.
Неке од првих подјела којих сам постао свјестан и за које сам чуо,
поређане хронолошки, дио су неких далеких времена. Нијесу ме дотакле,
чини се ни већи дио људи које знам. Како је период временски ближи тако
се и број активних учесника и заговорника повећава. Повећава се и број
''стручњака'' за одређени временско-просторни оквир. Када већ говоримо о
времену садашњем, сви смо ''експерти'' по свима могућим питањима. Ништа
необично и људима својствено, лако за опростити. Оно што није ни наивно
ни безопасно јесте обичај да се велики свјетски потреси и процеси
зауздају у кочије неких ''нових'' лудила и примитивизама. Покушај да се
тај ''мали'' простор стави раме уз раме са великим и моћним, и самим
тиме призове као савезник у обрачуну са онима који другачије мисле. Тај
својеврстан процес није дио само савремене друштвено-политичке праксе,
са нама је вјековима. Мука је у томе што он у времену које живимо има
стварне и реалне жртве са именом и презименом. Порушене куће, дјецу без
родитеља. Жиг срама и печат ''издаје'' утиснут и генерацијама унапријед.
Под разним паролама и дефиницијама. По систему, сви осим мене гријеше и
треба их казнити. Е по томе је овај ''мали'' простор посебан и
јединствен. Не вјерујем да таква жестина и одлучност ''краси'' још
некога.
ввЗа дивно чудо предњаче интелектуалци, професори и судије. Не заостају
доктори и књижевници. На жалост та господа је у првим редовима. Прије
њих војводе и сердари, књажеви и ''угледни'' људи од сваке руке. Касније
политички прваци са факултетским дипломама, комесари и комаданти. Људи
са ''угледом'' и педигреом, са петокракама и кокардама. Без ичега, а са
стиснутом песницом упереном у небо. Са шизофреном посвећеношћу и
оштрином, и тако у недоглед.
Није то нешто што ће овај простор превазићи, нити то очекујем. Није му
дато да буде другачији и растерећенији и нека га таквога на крају
крајева. Сам бира и сам одлучује?
Можда само тако изгледа? Не знам.
Знам нешто друго, да то што господа ових деценија проповиједа не дотиче
мене и мој доживљај свијета. А дужан сам макар да у своје име одбацим
тако наметнута правила игре. Постоји једна, једина подјела на овоме
простору.
Са једне стране су радни и пристојни људи а са друге манипулатори и
заинтересовани. Заинтересовани за новац и привилегије, незрели
''прометеји'' и предводници. Манипулатори последње врсте и класе,
корисници свих могућих апанажа и бенефиција: ловци на фондове, ловци на
донације, корисници националних пензија, доживотни предсједници, наравно
и доживотни потпредсједници, чланови вијећа и комисија, учесници
семинара и савјетовања. Секретари и генерални секретари. Савјетници и
омбудсмани, стажисти и приправници. Читава војска нерадника и битанги.
Удружено са невладиним(владиним) организацијама, агенцијама и
комесаријатима. Вама се љуља и измиче, ви правите подјеле. Измичу вам се
именовања и постављења, промоције и анализе, тендери и провизије.
Господо погана, ова туга од државе има народа само за један већи град, и
вас толико на грбачи. Неће вас подјеле и сукоби направити тиме о чему
сањате. То што сте за очеве и мајке били посебни и јединствени је једно а
стваран живот и ваше ''вриједности'' нешто сасвим друго. Потрудите се
можда и будете посебни и јединствени на фер и поштен начин. А подјеле,
историјске фалсификате и квази научне радове оставите. Сви имамо право
на један живот, тих и пристојан. И ви исто, не више од тога.
Коментари
Постави коментар