Штих

 

 

 

 

Игра коло испред мале цркве, ситно и глуво. Уздах понеки и топот ногу, гласно у'

ух. Киша пропада а вјетар са главице појачава уз звиждук. Пред капелом око спомена коло? У полумраку и по невремену. Чудо и предсказање, или се то онај велики игра са смртнима. Шоу је ту, само камера и ето филма. Е па ово коло и није циркус макар тако није замишљено. Мјерење је то мишића и тренинг, да се опробају “месије” и коловође. Да се види чији је образ дебљи а одговор бржи. Има и већ виђенога и нових момената. Барјактари пеглају заставе и кроје дефиниције. Важне и свеобухватне, да буду речене а да ништа не кажу. Џудо уживо, сачекати противника на погрешној нози и треснути о ледину. Док лежи ставити му покровитељски ногу на раме. Нећу лагати то ми је први утисак, неки неће мрдати одатле. Ја хоћу и до другога угла да осмотрим како је из те перспективе. Џокери и “лише”, жаргон једне друге заједнице али прилици одговара. Појавили се “џокери” и “штихови”. “Џокери”, луде дворске, привлаче највише пажње, а “штихови” у последње пар карата у руци сачуваних. Улог невелики, бар на око. Фотеља , лијепа и удобна. О томе збора нема и мјесто високо како каза владика Раде, са којега се види и доста и далеко. Циљају се као објекат и домаћице и кротитељи, сваки “џокер” своју публику нишани и подилази јој. “Штихови” се на циљане групе не бацају, ту су они да бране нацију и свјетску правду. Конобарима и трговцима бавиће се “џокери” и “мала двојка”. А око грба и алај барјака бастаће само “штиховима”. Трупа труп, ој ха, па окрени и трупни. Село гори а баба на фејсбук, избори су пред нама.

А има и овај ћошак, ја из њега нећу јер немам куда. Недавно ми један “штих” обећа трактор и да морам направити метаморфозу, личну и националну. Попети се на трактор и вратити на Косово. И ако га је тај и још један “штих” поклонио другоме. А ако којим чудом нећу, да ће се и за мене и оне као ја наћи неки мали удобан Јасеновац. Немам ја земљаче избора ни данас ни никада више. Против тебе данас и убудуће.