Миладин Зечевић

        Игра коло испред мале цркве, ситно и глуво. Уздах понеки и топот ногу, гласно у' ух. Киша пропада а вјетар са главице појачава уз звиждук. Пред капелом око спомена коло? У полумраку и по невремену. Чудо и предсказање, или се то онај велики игра са смртнима. Шоу је ту, само камера и ето филма. Е па ово коло и није циркус макар тако није замишљено. Мјерење је то мишића и тренинг, да се опробају “месије” и коловође. Да се види чији је образ дебљи а одговор бржи. Има и већ виђенога и нових момената. Барјактари пеглају заставе и кроје дефиниције. Важне и свеобухватне, да буду речене а да ништа не кажу. Џудо уживо, сачекати противника на погрешној нози и треснути о ледину. Док лежи ставити му покровитељски ногу на раме. Нећу лагати то ми је први утисак, неки неће мрдати одатле. Ја хоћу и до другога угла да осмотрим како је из те перспективе. Џокери и “лише”, жаргон једне друге заједнице али прилици одговара. Појавили се “џокери” и “штихови”. “Џокери”, луде двор...

      Размишљам о одласцима, чудна је то работа. На око ништа а оно можда баш нешто. Можда почетак а некада и крај. Сами по себи као и доласци, ни добри ни лоши. Емоције које их уреде су нешто посебно. Ти осјећаји су оно што одласке направи ониме по чему се памте. Дубоки или тек благи рефлекси нечека јачег и оштријег. Сјећам се одласка са станице, урезан ми у мислима дуго већ. Син насмијан и брзога погледа ка возу који долази а отац погледа упртог у младића. Машта сама наставља онако како само она умије, а неријетко је и она кратких крила у односу на живот. Пуно се прича крије иза оваквог одласка, тешких или другачијих. О томе се нека виша сила стара. Толико је прича и толико дјевојачких суза натопило пероне и пристаништа, толико одлазака и растанака. Ко ће то знати, и похватати суштину ако је има или... нема. Такви одласци однекуда су и доласци негдје друго. Доласци су другачији и чини ми се немају такву тежину. Или је то само због личног утиска? Не знам а вјероватно ниј...

           Л ијепа и шарена птица, прва слика која је најавила раскошан таленат. Кикице и штафелај, напољу ластиш и цика а на мансарди десетине кантица и безброј четкица и штапића. Наравно и замишљено лице. У првоме реду на школској фотографији и са насмијаним директором. Трачак туге и гомиле признања, дјечије емисије на тв а чежња за другарицама све већа. Док пролази испред хаустора називају јој добар дан и они који слику нијесу видјели у животу. Понос и осјећај посебности осваја и вуче. Оцјене из других предмета некако се саме појављују у дневницима. Рада је национални понос и престиж, са њоме се хвале и они који је никада нијесу видјели. Мјесеци и године, бијенала и фестивали долазе један за другим. Награде немају мјеста на комоди, гурају се, и оне прве одлазе у оставу. Изложба прва па педест трећа, главни град па и паланке пожеле такав догађај. Илустровани часописи и ревије, интервјуи и разговори са поводом. Платно је сада сво у ватромету боја и импрес...

                Времена једнако добра и лоша, ни почему посебна у неким ширим и објективнијим посматрањима. Јединствена само посматрачима са кратким памћењем и прекомјерним доживљајем виђенога и доживљенога. Једино њим и онима са посебним мисијама. Посебнима у смислу остваривања неких ''виших'', ''племенитијих'' циљева. Да су у основи циљеви сами по себи добри и посвећени добробити човјека и друштва наивно је и на трен помислити. Ради се ипак о нечему другачијем и опаснијем. Рекао би неко да се ради о земљи и људима за које се неко брине и да му је стало до њих. До њиховог присуства и вриједности које његује. Није то случај, никада није ни био. Сплет околности и значења, у реалноме времену неухватљив и неразумљив. Протоком времена и догађаја, уочава се смисао и намјера. Смјењивали се вјекови, изазови се моножили и комликовали. Некадашње империје у борби за битне дјелове попуштале на ободима и периферијама. И тиме некадашња гранична подруч...

       З амотано као бршљан око стуба, увијено и чворовато. Без потпоре у видљивоме спектру. Без објашњења и разложности. Дуготрајно и без прекида, ко зна од када? Везаност и осјећај јединства, подједнако јак и код убогих и код оних који боље стоје. Подј еднако међу живима и онима који живе у некоме другачијем свијету. Тешко и лако, и мило и недраго. Јединствно у патњи и радости, у мирноме рату и у ратноме миру. Не на крају нечега већ на почетку. Словенска слога Руса и Срба. Јели стуб Православље? Наравно да јесте, али не и једини. Можда заједнички језик? Па и он. Многи су покушали објаснити тај однос, час са тежиштем на комунизму, вјери или религији. Меким, тврди политичким утицајем или једноставно глупошћу и непрактичношћу. Разним '' логичним'' г имнастикама којима се екомономија ставља на прво мјесто. Погрешно и без резултата. Ради се о једноме ентитету, различитом по свему или многочему. А опет о једном јединственом духовном бићу. Поријекло можда слично и пов...

     Замотано као бршљан око стуба, увијено и чворовато. Без потпоре у видљивоме спектру. Без објашњења и разложности. Дуготрајно и без прекида, ко зна од када? Везаност и осјећај јединства, подједнако јак и код убогих и код оних који боље стоје. Једнако међу живима и онима који живе у некоме другачијем свијету. Тешко и лако, и мило и недраго. Јединствно у патњи и радости, у мирноме рату и у ратноме миру. Не на крају нечега већ на почетку. Словенска слога Руса и Срба. Јели стуб Православље? Наравно да јесте, али не и једини. Можда заједнички језик? Па и он. Многи су покушали објаснити тај однос, час са тежиштем на комунизму, вјери или религији. Меким, тврди политичким утицајем или једноставно глупошћу и непрактичношћу. Разним гимнастикама којима се екомономија ставља на прво мјесто. Погрешно и без резултата. Ради се о једноме ентитету, различитом по свему или многочему. А опет о једном јединственом духовном бићу. Поријекло можда слично и повезано а могуће и сасавим ра...

          Некако мали простор, невелики географски а посебан по доста ствари. Збијен на ускоме планинскоме простору, узима себи за право да лако дијели оцјене и пресуде. Наравно да са таквим ставом долази до подјела, које се квалитетом наметну као неке истинске и суштинске. Можда је то и тачно. Сам, додуше у некоме своме облаку имам другачији доживљај. Поменух ''квалитетом'', наравно да ту није ријеч о квалитету него о копмлексности самих ставова. Таквим ставовима не фали догађаја и датума, упоређивања са другима или налажења историјских паралела, напротив. Пуни су и исцрпни наводи који поткрепљују такав поглед. Опет тумачећи их са дистанце и личне и историјске, имају неку другу врсту тежине. Простор о којем говорим је оно што се данас налази у границама Црне Горе, мање више. Вјероватно да такав контекст може бити примијењен и на неки други простор и епоху. Подјеле о којима говорим такође су дио овога простора, вјероватно и неких других крајева и љу...